Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u kolumni “Jesi li video ovo?”
***
Dobri Tomiću,
Prošli ponedeljak je, jutro, mlađa ćerka i ja se pakujemo sa vikend odmorčića u Mionici i namera nam je da uhvatimo voz za Beograd u Divcima, to ti je, ako ne znaš, drumsko selo na putu Lajkovac–Valjevo gde se odigrao istorijski susret Draže Mihailovića i Nemaca. Sem tog istorijskog događaja, Divci još imaju železničku stanicu na pruzi Beograd–Bar, jednu napuštenu staničnu zgradu po kojoj lutaju napušteni štenci i sportski aerodrom iznad kog lete jedrilice prelećući reku Kolubaru.
Planiram nekako da stignem na redakcijski kolegijum pa smo izabrali taj jutarnji voz, ali to mi se dešava uvek u jutarnjim terminima jerbo nisam jutarnji tip – kasnimo u startu. Pretražujem po sajtu Železnica Srbije kad ima sledeći iz Divaca. Ima u 12 sati i 14 minuta.
Okej, onda idemo tim u 12.14.
Voz iz Prijepolja za Beograd stigao je u Divce tačno na vreme, poprilično pun. Stao je usput na dva semafora da propusti druge kompozicije i kad smo prošli Lajkovac, železničko čvorište opevano u pesmi “Ide Mile lajkovačkom prugom”, išao je 100 kilometara na sat u pravcu Lazarevca.
Još malo pa Beograd. Negde pred lazarevačku železničku stanicu, voz opet staje. Čini mi se iz predzadnjeg vagona da kroz prozor napred, u ravni lokomotive, vidim dim i oblak prašine.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
