Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” dopisuju se svakog ponedeljka na Velikim pričama.
***
Meni je odavno uskraćena mogućnost da dobijem sredstva od Filmskog centra (naš HAVC), ali i ovde postoje mladi producenti, u mom slučaju producentkinje, Ena i Čarna, koje su odlučile da probaju da nabave sredstva mimo zarobljeni državnih institucija i tako pomognu još jednom ostvarenju zabranjenog umetnika.
Njihova ideja je da preko interneta pokrenu takozvani fundraising i na taj način, mrvicu po mrvicu, dođu do cifre koja bi predstavljala minimalni budžet za moj film. Za ovaj nemogući poduhvat moraju imati osnovno, pored imena reditelja i njegove biografije, potreban im je, naravno, scenario, kao i imena glumaca i ostalih autora u tom projektu. Ja, koji sam reditelj starog kova, odrastao u društvu koje je poštovalo kinematografiju i naviknut na pomoć države, sada, kada sam izopšten, ne mogu nikako da se priviknem na ideju kako na polju kulture ljudi mogu da se samoorganizuju.
Međutim, poslednji događaj, nazvan NE BITEF, nastao kao reakcija na vandalske odluke tiranina da zabrani sve kulturne manifestacije, kao što su BITEF, FEST, BEMUS, NIŠKI FILMSKI FESTIVAL i još mnogo drugih, pružio mi je nadu.
Naime, grupa glumaca je u sali FDU, dobrovoljno, bez honorara i sa velikom radošću odigrala predstavu „Slučaj Peliko” koja je prethodno zabranjena i bila povod da se BITEF raspadne. Predstava je bila izuzetna, publika je priredila ovacije autoru Milo Rauu i nadahnutim glumcima i time još jednom pokazala kako je gruba sila u sudaru sa duhom nemoćna. Da umetnost, kao voda, tiho razara granitno tkivo diktature. I kako je trenutak kada će ono napuknuti sve bliži.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
