Četvrti deo feljtona “Uspomene revolucionara” baziranog na autobiografskim zapisima Milovana Đilasa (knjiga “Ideal i profesija”, u izdanju Vukotić medije”)
***
Već od izbijanja građanskog rata u Španiji, i kod levičara u našoj zemlji pojavila se želja da idu kao dobrovoljci u Španiju. Sem toga, to je bio i partijski zadatak. I Tito i Žujović su isticali značaj toga, podvlačeći da bi Španija mogla biti i škola partijskih vojnih i političkih kadrova.
Slanje ljudi u Španiju nailazilo je, međutim, na mnogobrojne teškoće. Pre svega, politička policija je kontrolisala izdavanje pasoša i onemogućivala odlazak poznatim levičarima. Odlazak kroz ilegalne kanale nije mogao da obuhvati veći broj ljudi i bio je veoma složen – trebalo je proći kroz Austriju i Švajcarsku bez dokumenata.
Pa ipak, slali smo ljude.
Pogodan razlog bila je pariska Svetska izložba, na koju se i inače išlo u masama.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
