Da li je Nikolaj II morao da abdicira?

Nesporna je činjenica da se vladavina dinastije Romanov završila abdikacijom cara Nikolaja II, marta 1917. godine. No, niko u istoriografiji ne tvrdi da je to bilo neminovno. Brojne su prilike koje je Nikolaj II propustio da sačuva sebe kao monarha. Međutim, kada ih je sve redom propustio i kada mu je ispostavljen zahtev za abdikacijom, niko od onih koji su taj zahtev sačinili nije želeo rušenje monarhije. Plan je bio jednostavan. Nikolaj II abdicira u korist prestolonaslednika, svog sina, trinaestogodišnjeg carevića Alekseja. Dok novi car ne napuni 16 godina, na čelu monarhije je namesnik – Mihailo, Nikolajev mlađi brat. Jasan, valjan i uravnotežen plan – uklanja se omraženi monarh, ali se zadržava monarhija.

Poslednji ruski car je prvobitno pristao na taj plan, potvrdivši to u dva telegrama, da bi se onda naprasno predomislio i abdicirao ne samo u svoje ime nego i u ime svog sina, carevića Alekseja, i to u korist Mihaila, svog mlađeg brata. Zaprepašćenim predstavnicima Dume, koji su železnicom došli u Pskov, u kome je bio zadržan carski voz, pa se u salon-vagonima, na kolosecima, odvijala drama abdikacije, Nikolaj je saopštio tu svoju konačnu odluku – rešio je da abdicira i u ime prestolonaslednika. Ne samo što je takva abdikacija bila protivna zakonu nego je i Mihail video da je vrag odneo šalu, najmanje zbog kršenja zakona, pa se ljubazno zahvalio na ponudi i odbio da postane suveren. Rusija je postala republika.

Zbog čega je Nikolaj II rešio da abdicira i u ime svog sina, u ime prestolonaslednika, i ne pitajući ga pri tome da li on sâm želi da se odrekne prestola? Nesporno, carević Aleksej bio je slabog zdravlja – njegova hemofilija je rano ustanovljena. Leka za tu bolest u tadašnje vreme nije bilo. Čak ni Raspućin nije mogao da pomogne.

Kada je, razmatrajući zahtev za sopstvenom abdikacijom, onom u korist svog sina, Nikolaj II upitao sopstvenog ličnog lekara, dr Sergeja Fjodorova, o prognozi Aleksejeve bolesti, dobio je odgovor koji je mogao očekivati – da nema garancija da će njegov sin dugo živeti. Dr Fjodorov, poznavalac ne samo medicine već i dvorskih pravila, jasno je monarhu stavio do znanja da posle njegove abdikacije i ustoličenja njegovog sina za cara, otac nikako ne može očekivati da će živeti sa sinom, koji će se za puno preuzimanje carskih dužnosti pripremati pod paskom namesnika, Mihaila.