Istorija

Cer, Drina, Kolubara: 110 godina kasnije

Kako se kalila vojna strategija Srbije?

Mladi srpski vojnici 1914. godine / Heritage Images / Profimedia
јул 28 2024, 05:10

Podeli

Sat u kancelariji je otkucao šest po podne. Zamenik predsednika Vlade Kraljevine Srbije Lazar Paču nervozno je šetao oko radnog stola, očekujući važnu posetu. Vrata su se otvorila i činovnik je uveo gosta.

“Gospodine ministre, imam čast da Vladi Kraljevine Srbije dostavim notu svoje vlade. Odgovor na ovu notu, moja vlada očekuje najkasnije do prekosutra u 6 sati”, rekao je gost, austrougarski veleposlanik Gizl fon Gizlingen. “Dužan sam još i da vas obavestim da u slučaju da odgovor ne bude zadovoljavajući, osoblje moga poslanstva i ja, smesta ćemo napustiti Beograd.”

Paču je otvorio dokument i pažljivo ga proučio. Shvativši o čemu je reč, istog momenta obaveštava vladu i šalje telegrame srpskim poslanstvima u Evropi.

„Danas po podne u 6.00 časova poslanik Austro-Ugarske uručio mi je notu koja se odnosi na sarajevski zločin, u kojoj su sadržani zahtevi vlade Austro-Ugarske”, poručio je Paču. „Budući da su neki ministri odsutni iz Beograda, srpska vlada još nije donela nikakvu odluku, ali sam u mogućnosti da već sada konstatujem da su zahtevi takvi da ih nijedna srpska vlada ne bi mogla prihvatiti u celini.”

Iste večeri, regent prestolonaslednik Aleksandar posetio je poslanstvo Rusije kako bi se posavetovao sa ambasadorom i zatražio podršku cara. Pošto je Balkan bio polje interesa ne samo Austrougarske nego i Rusije, Moskva je bila spremna da se zauzme za srpsku stranu, ali nije bila spremna i za rat, pa tako ni poruke ruske ambasade nisu bile ohrabrujuće. Jedino na šta je prestolonaslednik mogao da se osloni nakon sastanka, bila je moralna podrška Rusije, i preporuke cara Nikolaja da se ultimatum prihvati u potpunosti, kako bi se izbegao sukob sa Nemcima koji Rusi nisu želeli.

Već napeti odnosi Austrougarske i Rusije su u noći 23. jula dodatno uzavreli. Istoričar Kristofer Klark, na ovim prostorima često osporavan zbog klasifikacije Sarajevskog atentata, zapisao je da je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Sazonov pozvao austrougarskog ambasadora i izvikao se na njega.

„Vi želite rat sa Srbijom. Zapalićete vatru u čitavoj Evropi. Preuzimate ogromnu odgovornost time i tek ćete videti efekte koje će ovo proizvesti u Londonu i Parizu, a možda i negde drugde!”

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price