Postoji ona lična i objektivna geografija, upisana u našim ispravama, vidljiva po pečatima u našim pasošima i u kartama za avione, vozove i autobuse koje, iz nekog razloga, čuvamo po starim kutijama i koferima gurnutim u ćošak starog ormara, koferima velikim i malim, sa pokvarenim rajsferšlusima i odvaljenim ručkama, što nikada više neće krenuti na novi put, ali svejedno neće biti bačeni jer ko zna, možda zatrebaju za kakvu selidbu, a možda je njihova uloga baš to, da podsećaju na more i planine i godišnje odmore kad god posegnemo za nekim jorganom.
Postoji ona druga, intimna i porodična, zbog koje su neki gradovi važniji od nekih drugih, iako ste u njima boravili retko ili niste nikada.
Ili su, možda, baš zato važni?
Kad god bi neko ovih dana napisao, a tih je tekstova bilo posvuda, zašto je važan Nikšić, ne bih pomislio na Miladina Šobića, ni na DST, ni na Vita Nikolića, ni na prethodne izbore i mandate, pa na tenzije, na kampanju, na mitinge, na crkvu, na veliku i malu politiku, na Crnogorce, Srbe ili Hercegovce, ma ni na to šta tačno podrazumeva “Evropska prestonica kulture”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
