Znao sam o tome pomalo, ali mi je prvi put, to o trčanju, došlo u glavu one večeri u bioskopu. Na premijeri filma „Trainspotting 2“. Tada mi je nasred filma postalo jasnije zašto neko ustane istovremeno sa vozačem druge po redu jutarnje vožnje GSP-a i krene da trči sumanuto a posle treba na tim nogama izdržati radni dan, decu iz škole, kredite i račune…
Ponekad su mi išli na živce ti dugogodišnji prijatelji i poznanici koji kače na Instagramu i Fejsbuku slike svog istrčavanja. Te svoje internet statistike o kilometrima koje su pretrčali i rutama koje su mi pravile nezadovoljstvo. Te Google Maps sa zaokruženim lokacijama koje su dostigli i prestigli.
Ja sam po prirodi ironičan pa sam umeo ponekad da svu tu novu pomamu gledam kao hipsteraj, snobizam. Smatrao sam da je okej da to rade sportisti ili pravovernici zdravog života, a kada sam video jednog prišipetlju na sve pomodno kako kači slike svojih maratona, zarekao sam se da ću još duže spavati. Onda sam se budio, palio Instagram a oni su već okrenuli sedam krugova oko Ade pre nego što je nestao dim iznad šoljice moje prve kafe i… I otišao uveče u bioskop.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
