Histerija korone stisla nas u granice država tog ljeta 2020. pa upoznasmo rijeke i planine BiH kako sve prijašnje generacije nisu, a sve u potrazi gdje glavu hladiti, kad se već na more ne može.
Nađoh se tako među pet, šest žena, sve prijateljice, prijateljica moje prijateljice i udružismo se u valjanju na obali čudesne rijeke Bregave u gradu Stocu, utisnutom u donji ćošak BiH, između bogde bosanskoga mora i Crne Gore.
Rukama masnim od must have marmelada za sunčanje skrolalo se po mobaćima, foliralo čitanje ili tek hipnotisano gledanje rijeke koja poskakuje.
“Nema tu čo’jka dok se vazda zeleni na Instagramu. Dajem im još pola godine i razvest će se”, za sebe priča jedna od nas – Maja koja inače samo gleda u telefon i borbeno tuče komarce po leđima.
Sjetih se prepričane anegdote u kojoj je istu rečenicu mnogo godina ranije izgovorio dido mojoj materi regijskim tonom kada je spomenula da je kolega sa posla zagleda. Pita je dido, voli li kolega popiti šta ljuto, a ona ga sretno dočeka istinom da je to isključeno.
“Nema tu čo’jka, kćeri moja. Nema, ako ne voli popit.”
O tempora, o mores.
Maja komentira muža neke poznanice a rekoše mi cure, posjeduje neobičan dar da blejeći po mrežama razaznaje tipove ljudi i na osnovu njihovog ponašanja daje tačne prognoze za razvode, svadbe, veze, raskide, šeme, švalerancije i slično. Često Maja to prepozna, kažu, prije učesnika događaja, ili makar jednog od njih.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
