Život prosečnog iksera je „preživljavanje za šabane“ u kome je najveći emotivni kapital relativno bezbrižan život do krvavog raspada SFRJ. Ekonomska stabilizacija koja je trebalo da spreči potpuni bankrot zemlje, neposredno posle Brozove smrti se danas čini kao romantični film Jiržija Mencla.
Nestanci struje po grupama, od po dva puta po četiri sata dnevno, zavisi kako ti se zalomi. Šećerne table i napolitanke sa šećernim prelivom kao zamena za čokoladu, kakao sa ukusom kakaa, detrdžent, šećer, brašno i moja omiljena stavka „toalet papir“.
No, bilo je stripova, filmova i rokenrola. Ipak, ne ponovilo se. Ponovilo se? Ponovilo. Pre nego što se drastično ponovilo imali smo kratak period Anteta Markovića kada je bio fiksiran kurs nemačke marke prema jugoslovenskom, otvoreni fri šopovi sa raznim zapadnoevropskim delicijama, kao npr, holandsko pivo OranjeBoom.
I svi mi ikseri koji su 1990. završili službu JNA mislili smo da je najprirodnije da ima da se kupe španske jagode u januaru u C marketu (današnji Maxi), jer je to tako normalno. Pao je Berlinski zid, Evropa se ujedinila, Zvezda trijumfovala, šta može loše da se desi?
Desilo se.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
