Gubitak deteta je najgora stvar koja može da se desi. I najveći strah svakog roditelja. Pitanje kako sa tim žive ostajalo je da visi u razgovorima sa roditeljima koji su izgubili decu a vodila sam ih nekoliko, poslednji, pre ovog pred vama, sa majkom čija je ćerka ubijena u “Ribnikaru”. To se ne pita i nisam to mogla ni ja da pitam. Verovatno sam se plašila odgovora.
A onda je Sanda Rašković Ivić, psihijatar i političarka, nekadašnja predsednica DSS-a, objavila knjigu “Život ide dalje – Kako pronaći smisao i kada ga nema”, na trogodišnjicu smrti sina Jovana koji je izvršio suicid u 24. godini.
Otišla sam kod nje da čujem odgovor na pitanje kako roditelj može da živi sa tolikim bolom i tugom. Nju sam smela i želela da pitam, zato što je psihijatar i pisala je knjigu o tome oslanjajući se na znanja iz psihologije kako se leče veliki gubici u životu ali i zato što može da priča o tome kao neko kome se lično dogodilo. A pre svega zato što je taj odgovor nešto što treba da čuje svaki roditelj jer je to najveći strah sa kojim živi svaki roditelj u Srbiji od ubistva u “Ribnikaru”, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, gaženja i prebijanja studenata i atmosfere nasilja u društvu gde više nigde niko pa ni deca nisu bezbedna i sigurna.
A smrt deteta, reći će, menja život u potpunosti i ostavlja trajni ožiljak koji ne može zaceliti, već samo (možda) možemo da naučimo kako da s tim živimo.
U ovom tekstu prenosimo delove knjige u kojoj Sanda Rašković Ivić piše o gubitku sina i ekskluzivni razgovor sa njom o tome.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
