Nije to bilo tako davno, 7. aprila 2023, kada je Psihoanalitičko društvo Srbije u Biblioteci grada Beograda ugostilo Sotirisa Manolopulosa, čuvenog evropskog psihoanalitičara sa temom o Euripidovim „Pribeglicama” (Hiketide). Moglo je da se prevede i kao „Tugujuće majke” ili „Majke u crnini”. Celo izlaganje se odnosilo na analizu značaja koji ima grob za tugujuću porodicu. Ko bi bolje od grčkih tragičara znao kolika je težina gubitaka i kolika je intrapsihička patnja kada pored gubitka postoji i nepoznavanje mesta na kome se nalazi telo preminulog ili poginulog. Sam grob je mesto koje po svom ne samo simboličkom već i stvarnom doživljaju dopušta da se spoji tugovanje za izgubljenom osobom sa onim što je dokaz da je taj neko zaista postojao. Euripidove tragedije, posebno ova manje poznata, prikazuju tugovanje majki koje traže tela svojih poginulih sinova. One stoje sa grančicama oko žrtvenika i mole Atinjane da im pomognu da od Tebanaca dobiju tela poginulih sinova kod Tebe.
Odakle mi se Euripid ponovo javio u sećanju? Razlog je tragičan – roditelji ne znaju gde je telo njihove ubijene ćerke.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
