Mesto Edgara Morena, istaknutog francuskog humaniste i angažovanog intelektualca, u nauci ostalo je nedovoljno istraženo. Njega će svojatati i filozofi, i sociolozi, i antropolozi, i socijalni psiholozi. A on se od prilike do prilike nalazio u svakoj od ovih disciplina, uključujući politikologiju, komunikologiju, ekologiju i sistemsku biologiju.
U svakom slučaju, stvaralaštvo Edgara Morena je interdisciplinarno, jer je posvećeno najširoj problematici čoveka, društva, kulture i civilizacije. Samim tim Morenov doprinos društvenim i tzv. humanističkim naukama izuzetno je veliki. Reč je o naučniku koji društvo objašnjava polazeći od kulture. On zagovara revolucionisanje ideje kulture, u smislu da se ona više ne tretira kao talog društvene stvarnosti, zabava u slobodnom vremenu, odraz i epifenomen društva.
Pledira da se kultura shvati kao celina načela, normi, pravila i modela, kao „generativno infra-tkivo naših društava“ koje usmerava i daje oblik svakodnevnom životu. Socio-kulturni pristup par excellence.
Edgar Moren rođen je 8. jula 1921. godine u Parizu. Diplomirao je istoriju i geografiju, a potom i pravne nauke. Kao član ilegalne Komunističke partije Francuske učestvovao je u Pokretu otpora od 1942. godine. Od oslobođenja do 1950. godine bavio se političkim radom i žurnalistikom, da bi iste godine postao istraživač u Nacionalnom centru za naučna istraživanja (C.N.R.S.), a zatim i u Centru za sociološke studije (C.E.S.) u Parizu.
Posle prve publikovane knjige pod naslovom Nulta godina Nemačke (L’an zéro de l’Allemagne, 1946), objavio je niz zapaženih dela, među kojima i ona najpoznatija: Čovek i smrt (L’Homme et la Mort, 1951), Film ili čovek iz mašte (Le cinéma ou l’homme imaginaire, 1956), Zvezde (Les Stars, 1957), Duh vremena: Neuroza, t. 1 (L’Esprit du temps: Nevrose, 1962), Duh vremena: Nekroza, t. 2 (L’Esprit du temps: Necrose, 1975), Priroda prirode (La Nature da la nature, 1977), Kako izići iz XX stoleća (Pour sortir du XXe Ciècle, 1981), Kako misliti Evropu (Penser l’Europe, 1987), Politika civilizacije (Pour une politique de civilisation, 1997).
Iz prebogatog Morenovog opusa može se zaključiti da ovaj znameniti istraživač ne robuje okoštalim i rigidnim determinističkim postulatima. On zna da društvene pojave nastaju i menjaju se pod okolnostima koje su u većini slučajeva plod indeterminizma, igre i slobodne volje.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
