Vidiš, druže Tomiću,
Ono tvoje prošlonedeljno gađenje i psovanje zbog napadne opčinjenosti bivših Jugoslovena crkvom kao objektom, u ovo doba kada je teatralno se krstiti i moliti Bogu u svim prilikama i svim pozama postalo megapopularno i megapoželjno, nije zaobišlo ni mene jer sam, kao i ti u katoličkoj, odrastao u jednoj velikoj mrsnoj pravoslavnoj familiji koja je povazdan postila i gde se do vere veoma držalo u vremenima kada Isus Hristos nije bio superstar za svaku budalu koja je u njemu tražila licencu za automatski oproštaj svih svojih svinjarija.
O tom teatralnom ispovedanju vere u svim pozama, o ljudima koji se krste u tramvaju kada tramvaj prođe kraj crkve, koji ljube vrata, stepenice, dovratke, gromobrane, antene i sve ostalo na crkvi, kače ikone i krstače na retrovizore, koji se krste kada pucaju penal ili ulaze u igru u 89. minutu utakmice, može se napraviti neka brošura nalik onim Figurama veneris, samo da se prigodnije zove Figure verničis (uputstvo turbo-vernicima za sve poze koketiranja sa svevišnjim i njegovim pomoćnicima na zemlji).
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
