Ljudi različito reaguju. Ljudi različito reaguju na tragediju, ljudi se različito bore sa gubitkom. Ipak, i to nas povezuje, i neki reagujemo isto i unisono.
Sećam se kad mi je umro tata, smetalo mi je što smo mama, brat i sestra i ja imali različit tempo suočavanja i oscilacije u prihvatanju, pa taman kad neko bude dobro ili bolje, ovaj drugi ga povuče nadole. Neko ne može odmah da plače, nego se ukipi i sledi, sećam se kad mi je umro deda, moj omiljeni predivni deda Luka, Hercegovac, čuven po tome što je po Nikšiću šetao u krem odelu i pozdravljao narod, deda koji me je svuda vodio, u kafanu na gusti sok, mutio mi jaje sa šećerom, i kupovao sličice Nindža kornjača u vrednosti penzije, moj deda svetle, gotovo bele kože, pustinjski homogene, one koje komarci obožavaju, sećam se da kad je on umro, kad su mi to javili, da uopšte nisam plakala.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
