Dani kad je sve mrak

Ljudi različito reaguju. Ljudi različito reaguju na tragediju, ljudi se različito bore sa gubitkom. Ipak, i to nas povezuje, i neki reagujemo isto i unisono.

Sećam se kad mi je umro tata, smetalo mi je što smo mama, brat i sestra i ja imali različit tempo suočavanja i oscilacije u prihvatanju, pa taman kad neko bude dobro ili bolje, ovaj drugi ga povuče nadole. Neko ne može odmah da plače, nego se ukipi i sledi, sećam se kad mi je umro deda, moj omiljeni predivni deda Luka, Hercegovac, čuven po tome što je po Nikšiću šetao u krem odelu i pozdravljao narod, deda koji me je svuda vodio, u kafanu na gusti sok, mutio mi jaje sa šećerom, i kupovao sličice Nindža kornjača u vrednosti penzije, moj deda svetle, gotovo bele kože, pustinjski homogene, one koje komarci obožavaju, sećam se da kad je on umro, kad su mi to javili, da uopšte nisam plakala.