Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Avgustovsko izdanje pogledajte OVDE.
Piše Jevgenij Morozov, direktor The Syllabus, platforme za selekciju i promociju znanja. Njegova poslednja knjiga objavljena na francuskom je Les Santiago Boys (Divergences, Kimperle, 2024), zasnovana na istoimenom podkastu
***
Od Pariza do Madrida i od Rima do Berlina, evropsku levicu progoni jedno srednjovekovno priviđenje u dukserici s kapuljačom: avet „tehno-feudalizma“. S jedne strane, Žan-Lik Melanšon traži oporezivanje profita naših novih „digitalnih gospodara“, a s druge piše da veštačka inteligencija „nije odvojena od kapitalističke stvarnosti: ona se uklapa u tehno-feudalizam u kojem nekolicina aktera prisvaja rentu“. Profiti ili renta? Kapitalizam ili feudalizam? Melanšonova ekonomija liči na Šredingerovu mačku izgubljenu na ulicama Palo Alta: istovremeno je i živa i mrtva, kapitalistička i feudalna.
Potpredsednica španske vlade, Jolanda Dijaz, takođe se obrušava na „tehno-feudalizam magnata Ilona Maska“. Miliarderi iz tehnološkog sektora, upozorava ona, žele da „demokratije pretvore u monarhije potčinjene velikim korporacijama“. Italijanski ekološki lider Anđelo Boneli optužuje istog milijardera da uspostavlja „autokratski neofeudalizam“ i poziva svoju zemlju da napravi izbor: „Mask ili demokratija.“ Ove tragično-feudalne tirade tim su ironičnije što dolaze usred najrazvratnije kapitalističke gozbe od američkog zlatnog doba krajem XIX veka. U maju ove godine, Donald Tramp se iz obilaska Persijskog zaliva vratio s obećanjima basnoslovnih investicija u američku privredu, pre svega u infrastrukturu za veštačku inteligenciju: Saudijska Arabija najavila je 600 milijardi dolara, Katar 1.200 milijardi, a Ujedinjeni Arapski Emirati 1.400 milijardi. Sve to dolazi povrh 1.000 milijardi koje je Japan obećao još u februaru. Prošle godine, kada je Sem Altman, osnivač OpenAI-ja, izjavio da želi da prikupi 7.000 milijardi dolara, mnogi su mislili da se šali. Danas to izgleda kao puka manjkavost ambicije.
Taj investicioni cunami potopio je celu Big Tech scenu: samo Meta, Majkrosoft, Alfabet i Amazon ove godine ulažu 320 milijardi dolara u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, naspram 246 milijardi u 2024. Startap Thinking Machines Lab prikupio je 2 milijarde dolara a da nije ni ponudio beta verziju proizvoda. Zlatno doba za stručnjake — ili prevarante — iz oblasti veštačke inteligencije! Da bi privukla inženjere, Meta im nudi premije od po 100 miliona dolara samo za potpis ugovora. Bivšem rukovodiocu odeljenja AI Models u Eplu ponuđeno je dvostruko više.
Kapitalistička groznica dostiže vrhunac s kompanijom xAI Ilona Maska: firma je za samo dve godine postojanja prikupila 17 milijardi dolara i troši milijardu mesečno. U poređenju s tim, počeci prvih digitalnih giganata izgledaju skromno: Tesla je prikupila 7,5 miliona dolara, Google milion, Amazon 8 miliona. xAI je potrošio 3 do 4 milijarde dolara da za samo 122 dana — umesto predviđene dve godine — izgradi superkompjuter Colossus.
Hladni kao granit
U ovom kapitalističkom ratu svih protiv svih, giganti veštačke inteligencije sklapaju neverovatne saveze među sobom. Čekovi se potpisuju i smrtnim neprijateljima, a noževi se bruse čim im okrenu leđa. BlackRock, Majkrosoft i xAI udružili su 30 milijardi dolara za infrastrukturu veštačke inteligencije (cilj: 100 milijardi). S druge strane, OpenAI, Oracle i SoftBank prikupili su 500 milijardi za projekat Stargate, uz blagoslov Donalda Trampa. To što je Majkrosoft jedan od glavnih investitora OpenAI-ja ne sprečava zategnute odnose između dve kompanije.
Kad su u igri takvi kapitali — i budući profiti — ništa nije sveto. Nagomilavanje podataka, algoritamske tvrđave i patenti štite od konkurencije koliko i kišobran od monsunske oluje: monopolista današnjice sutra postaje primer nesposobnosti. Tako je Volstrit već zatražio glavu Tima Kuka, krivog što nije umeo da odredi pravac strategije Epla u oblasti veštačke inteligencije.
Rat cena koji besni pokazuje razmere potresa izazvanih ovom borbom. Prva je potez povukla xAI, ponudivši cene niže od onih koje su postavili teškaši na tržištu. Potom je kineska kompanija DeepSeek, objavivši da je razvila veštačku inteligenciju nadmoćniju od OpenAI-ja po zanemarljivom trošku, izazvala najveći pad u istoriji američke berze: u samo nekoliko sati, Nvidijina tržišna vrednost smanjila se za 600 milijardi dolara — da bi se vratila nekoliko dana kasnije. Usledio je pokolj: spuštanjem cena kao u rasprodaji pred zatvaranje firme (–26% za GPT-4.1, pre samoubilačkog popusta od 80% na svoj vodeći model o3), OpenAI je čitav sektor povukao u deflatornu spiralu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
