Samo je jedan zaliv

Postoji jedan siguran znak da si odrastao. Dobro, da si napokon zreo čovek ili zrela žena, da si napokon pomiren sa svim svojim mladalačkim bubicama.

Ne, nema nikakve veze sa zdravim navikama, mada one ne mogu da odmognu; ni sa brojem knjiga koje čitate, mada slobodno čitajte što više; čak ni sa odnosima sa najbližima, mada se nadamo da su baš kako treba.

Ne, ovo je nešto drugo: potpunu psihofizičku zrelost stekao si onda kada – možda opet – počne da ti se sviđa Crna Gora. I kada – možda po prvi put – zavoliš zaliv.

A zaliv je samo jedan, ne mora da se piše ni velikim slovom i svi će znati na šta mislite. Zaliv je Boka i Boka je zaliv i to je, kad prođu sve mladalačke bubice i sva ona sitna foliranja, jedna od bitnijih životnih istina.

Pre toga se zanosiš dalekim destinacijama, ne shvatajući da možeš da budeš daleko, i isključen, čak i kada si od onog pravog mesta na jedan kratki avionski let ili na jednu laganu dnevnu vožnju.

(Znate te vožnje, kada se takmičite ko će prvi ugledati more? Najlepše je, mada to nije nikakva tajna, kada krenete onim novim i lepim putem preko Nikšića, pravo na zaliv, da pukne sve tamo do Kotora i tamo do iza Veriga…)

Pre toga misliš da je Crna Gora samo ona gungula, i misliš da u zalivu nema dobre plaže, ni mesta koje može da bude samo tvoje.

A grešiš, baš mnogo.

Onda napokon odrasteš, pa počneš da shvataš, pa krećeš da otkrivaš. Prvo ono veliko, ono neizbežno, kao kad sunce već zađe u Risnu, a Perast je još okupan zracima. Kao kad kreneš u šetnjicu Ulicom Prve bokeljske brigade, samo da vidiš šta je iza sledećeg ćoška, i osvestiš se, onako kao da si blago pripit, tek tamo negde kod Svetog Stasija.

Pa detalje, a detalji su najvažniji. Kad sa broda što vozi na Gospu od Škrpjela pozdravljaš lokalne ribare čiji će se ulov već večeras naći na trpezi. Kad znaš kako se proteže kotorska mačka u onoj najsenovitijoj ulici starog grada. Kako se krempita topi u ustima. Kako od potpetica odzvanja trg ispod katedrale duboko u noć, a kako zaliv, tako tih i na trenutak samo vaš, ume da odjekne od dve čaše koje nazdravljaju poslednji gutljaj za večeras.

Među gostima Boke sve je više stranaca: nedavno je britanski Gardijan pisao o novom trendu ostrvskih influensera, ali i običnih ljudi u potrazi za nečim drugačijim, nečim živim: broj letova i aranžmana za Crnu Goru porastao je za 164% u svega godinu dana.

O, ne sumnjamo da ima još onih nevernika koji će vam pričati o drugim lokacijama, ne znajući – šta će, nisu još sazreli – koliko je blizu taj savršeni spoj mediteranskog šarma i modernog luksuza. Jedno od tih mesta koje će vam se ukazati kada (ponovo) otkrijete Crnu Goru i najjužniji fjord Evrope jeste Huma Kotor Bay, hotel smešten tik uz obalu u Dobroti, toj pravoj čuvarki kotorskih vrata i kotorskih tajni.

U Dobroti su nekada uglavnom živeli moreplovci, i još ima starih bokeljskih familija koje će vam u dvorištima svojih vila pričati dogodovštine s dalekih mora; danas je Dobrota ušuškano, lepo naselje koje je sačuvalo autentičnost i dušu.

Upravo je to očuvanje svega što u Boki valja – a valja mnogo toga, tek smo je zagrebali, tek čistimo gradele, još ni glavno jelo nije postavljeno – bila ideja koja je stajala iza Huma Kotor Bay: i toplina kamena, i elegancija drveta, sve da se ne bi poremetila harmonija sa pejzažem.

O svemu tome nedavno je za Nedeljnik govorio Jochen Niemann, novi generalni menadžer hotela Huma Kotor Bay.

“Hotel Huma je skriveni dragulj na jednoj od najlepših lokacija na svetu – Bokokotorskom zalivu. Privukla me je ne samo njegova zapanjujuća lokacija već i potencijal da se gostima pruži istinski luksuzno iskustvo. Huma će biti mesto na kojem se gost ne oseća kao turista, već kao deo priče”, kazao je Niemann, čija je vizija da pozicionira Huma Kotor Bay kao vodeći luksuzni boutique hotel u Crnoj Gori.

“Luksuz postaje sve više zasnovan na iskustvu, sa naglaskom na autentičnost, održivost i personalizaciju pomoću tehnologije. Gosti danas traže besprekornu uslugu, pažljivo birane doživljaje i osećaj ekskluzivnosti. U Humi ćemo uvesti digitalne pogodnosti poput jednostavne prijave u hotel, ali bez gubitka ličnog kontakta koji čini suštinu gostoprimstva”, govori Niemann.

Bilo bi baš primamljivo reći da je ovaj hotel najbolje čuvana tajna Bokokotorskog zaliva; ipak, sve je više onih koji su u njemu našli i mir i spokoj i zabavu i gastronomski užitak, i sve to zajedno.

On je i odredište sam za sebe i polazna tačka, ukoliko želite da počnete sa istraživanjem zaliva i njegove istorije. Samo, imajte na umu da će vam za to trebati više od jedne posete Kotoru, bilo da krenete tamo prema Prčanju, Tivtu i Porto Montenegru, bilo da ste se uputili ka Perastu i dalje, ka Risnu i Morinju, bilo da ga upoznajete onako kako domaćini to najbolje znaju – sa barke…

Oni koji vole gužvu, događaje, proslave, ovog leta mogu da vide čuvenu Fašinadu, da proslave Bokeljsku noć sa brojnim gostima, da dišu kao lokalci u letnjim ribarskim večerima…

Ukoliko ne žudite za avanturom (a sasvim je u redu da ne žudite, ipak smo zreli ljudi), možete i samo da usporite, da uživate u zalasku sunca i u jutarnjem kupanju, da se ne mrdnete sa privatne plaže Virtu. Odatle možete da pošaljete dobru fotografiju onim prijateljima koji i dalje ne znaju koliko su zalivske plaže čiste i lepe. Ili da u romantičnom restoranu Mudra Art Cuisine doživite vrhunsko gastronomsko iskustvo.