Poslednji put kada sam se detaljno bavio ovom temom, napravio sam prilično preciznu računicu. Bilo je to, samo da pogledam požutele novine i izbledele vozne karte pa javljam precizno, aham, evo ga, bilo je to u januaru 2022, kada su radovi na deonici brze pruge između Beograda i Novog Sada bili privođeni kraju.
Danas smo malo pametniji, i mnogo mračniji, pa znamo da su više bili privođeni nego što je bio bilo kakav kraj; danas vozovi ne idu do Novog Sada, a kad će, ne znamo.
Danas nikome ne bi bila smešna anegdota koju sam godinama pričao kao priliku i sliku Novog Sada i Novosađana. Vraćali smo se sa nekog koncerta u Mađarskoj, i drugar – sticajem okolnosti dezignirani vozač – odjednom je dobio neodložni romantični poriv da ostane u Novom Sadu, tako u dva ujutru, izbacio nas dvojicu iz automobila u pokretu, mahnuo rukom i dobacio, dok smo gutali dim iz auspuha “korse”, kako ima sad neki voz za Beograd, zna on sigurno.
Voza za Beograd nije bilo, što ćemo Igor i ja saznati kada poljubimo vrata štajge, koja su bila – zaključana.
Zaključana! Da Novosađani nisu spavali pravedničkim snom, čuli bi kako bogoradim na njihov grad (bogogradim? izvinjavam se) i mentalitet: zamisli, čoveče, železnička stanica jednog velikog grada koja se noću zaključava!
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
