U savremenoj geopolitici tenkovi i rakete sve češće igraju sporednu ulogu u odnosu na diskretnije instrumente moći poput kredita, plovnih puteva, naftovoda i sankcija. Umesto otvorenih ratova, velike sile danas vode borbu za uticaj kroz to ko finansira čije projekte, ko kontroliše ključne tokove energenata i pod kojim pravilima se odvijaju transakcije.
U poslednjoj deceniji postalo je više nego vidljivo da Kina širi uticaj odobravajući kredite državama u razvoju, vezujući ih dugovima i obezbeđujući sebi pristup njihovim resursima, pre svega nafti i rudama. U Venecueli, Iranu, Pakistanu ili afričkim zemljama ovaj obrazac se lako prepoznavao kroz shemu kineskih kredita i infrastrukturnih projekta u zamenu za dugoročne isporuke energenata i političku bliskost.
Takođe, u poslednjih par godina vidljivo je i da Amerika pokušava da preseče upravo te kanale kojima je Kina dolazila do jeftine nafte i političkog uticaja. Pooštrene sankcije, zaplene tankera sa venecuelanskom naftom i ograničenja iranskog izvoza moguće je protumačiti kao pokušaj Vašingtona da preusmeri tokove energenata i vrati kontrolu nad resursnim polugama koje su, kako se čini, iskliznule ka Pekingu.
Kineski model kredita za resurse
Kada se govori o usponu Kine izvan sopstvenog susedstva, ključna reč u poslednjoj deceniji nisu bile vojne baze, već ugovori. Države u krizi likvidnosti ili pod sankcijama tražile su finansijski doping, a Kina je ulazila sa ponudom kredita i infrastrukturnih projekata, uz tiho, ali jasno očekivanje da će se taj novac na duži rok vraćati kroz isporuke nafte, gasa ili ruda. U teoriji, to je trebalo da bude pobednički aranžman za obe strane. Zemlja dobija puteve, rafinerije i elektrane, Kina dobija stabilne isporuke energenata i poslove za svoje kompanije.
U praksi, ovaj model je najvidljiviji u državama poput Venecuele, Pakistana ili pojedinih afričkih ekonomija. Venecuela je godinama otplaćivala kineske kredite tako što je slala naftu po unapred ugovorenim uslovima, čak i dok je domaća ekonomija tonula u hiperinflaciju i institucionalni kolaps. Pakistan je u okviru kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora prihvatao masivne infrastrukturne projekte finansirane kineskim sredstvima, računajući na brzi rast i geopolitičku zaštitu, dok su mnoge afričke zemlje podizale kineske zajmove za puteve, železnice i rudarske pogone kojima je trebalo da se otključa njihov razvojni potencijal.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
