U trezoru Banke Engleske leži 31 tona venecuelanskog zlata, vredna oko četiri milijarde dolara. To je skoro dve trećine preostalih zlatnih rezervi zemlje. Venecuela danas traži svoje zlato nazad za obnovu nakon zemljotresa, a Britanija odbija da ga preda. Suština problema staje u jedan potpis.
Za Banku Engleske ovo je pre svega ugovorno i pravno pitanje. Kao čuvar imovine Centralne banke Venecuele (BCV), ona mora da izvrši valjanu instrukciju i da izbegne predaju zlata strani koja nema legitimno ovlašćenje da ga preuzme. Pogrešna isplata izložila bi je tužbi i odgovornosti za četiri milijarde dolara. Banka ne otvara pitanje legitimne vlasti, već samo proverava da li nalog dolazi od organa koji englesko pravo priznaje kao zastupnika njenog klijenta. U slučaju nedoumice, obraća se sudu, a sud se obraća vladi.
Politički element unosi britanska vlada. Njen stav o tome ko je legitimna vlast Venecuele određuje čiji potpis može da otvori sef. Vlada danas ponavlja da podržava demokratsku tranziciju koja odražava volju venecuelanskog naroda, ali u praksi ne prihvata nijednu od sadašnjih političkih strana kao legitimnog nalogodavca. Britanija tako stiče veliku moć nad trenutkom predaje zlata, jer bez priznatog nalogodavca, transakcija ne može da se izvrši.
Spor je počeo krajem 2018. godine kada je Nikolas Maduro od Banke Engleske zatražio da Venecueli vrati zlato. Zahtev je stigao nekoliko meseci nakon njegovog reizbora, koji je Britanija smatrala duboko neregularnim. Opoziciona Narodna skupština proglasila je Madurov novi mandat nelegitimnim, a njen predsednik Juan Gvaido pozvao se na ustav i preuzeo funkciju privremenog predsednika. Britanija ga je priznala u februaru 2019. godine.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
