Od Bliskog istoka preko moreuza Ormuz do pekinških kongresnih dvorana, američkih sudnica pa sve do graničnih prelaza na Balkanu, svedočimo nizu „uspešnih“ zahvata. Sjedinjene Američke Države i Izrael su „hirurški“ izveli napade na Iran, toliko da je jedna raketa završila u osnovnoj školi, a ostale po skladištima nafte. Iran je, opet, tako dobro targetirao svoj odgovor da više ni kod naklonjenijih suseda ne prolazi ono “mi ne napadamo vas nego američke interese na vašoj teritoriji”. Da ne pominjemo blokadu Ormuskog moreuza, kuda – sada već i vrapci znaju – kada nema pretnje da će se neki dron ili raketa zabiti u tankere, prolazi petina nafte namenjena svetskom tržištu.
Svaka od ovih operacija postigla je neki cilj. Međutim, pacijent – u ovom slučaju globalni lanac snabdevanja energentima, poverenje investitora i slobodan protok robe – leži na operacionom stolu maltene bez pulsa, iako se “ostatak” tržišta oličen u berzama toliko već navikao na rizike i disrupcije da više i ne reaguje kao nekada.
Dobrodošli u novi Biznis sredom, vaš nedeljni pregled ekonomskih dešavanja.
SVET: Epsko razaranje
Izveštaji vodećih svetskih medija potvrđuju da je energetska infrastruktura Persijskog zaliva pretrpela, najblaže rečeno, ogromna oštećenja.
Nacionalna naftna kompanija Bahreina (BAPCO) proglasila je stanje više sile nakon što je njen rafinerijski kompleks u Rifi pogođen. Iako kompanija uverava da su lokalne potrebe obezbeđene, uništenje postrojenja iz kojeg se izvozi preko 85 odsto rafinisanih proizvoda izazvalo je potres koji se ne može sanirati. Slična situacija je u Kataru, gde je QatarEnergy obustavila proizvodnju u gigantskom postrojenju Ras Lafan.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
