Nova etapa sukoba Kine i SAD će biti duga i neizvesna

U savremenom svetu, u kojem se ekonomska međuzavisnost neumitno transformiše u geopolitičko nadmetanje, rivalstvo između Amerike i Kine sve više poprima vid sistematske borbe za tehnološku prevlast. Srž ovog sukoba nije više klasična vojna konfrontacija, već strateška utakmica u sektorima visoke tehnologije i sirovina – konkretnije, u domenu poluprovodnika i kritičnih minerala. Ovo novo „hladnoratovsko” nadmetanje dobilo je svoj najizraženiji oblik u uzajamnim merama kontrole izvoza sa ciljem međusobnog ograničenja tehnoloških kapaciteta, dok je borba za naklonost trećih zemalja koje bi mogle igrati odlučujuću ulogu u formiranju novih globalnih blokova intenzivna.

Američka strategija fokusira se na očuvanje i proširenje svog tehnološkog liderstva u domenu naprednih poluprovodnika, čipova, veštačke inteligencije i sofisticirane proizvodne opreme. Administracija predsednika Džoa Bajdena uvela je niz strogih ograničenja na izvoz čipova i s njima povezane tehnologije u Kinu, čime je pokušala da uspori, ili makar odloži, razvoj kineskih AI kapaciteta i tehnološke samostalnosti. Kina je, sa druge strane, odgovorila izgradnjom sopstvenog režima kontrole izvoza koji se oslanja na njenu nadmoć u oblasti kritičnih sirovina – naročito minerala koji su od ključnog značaja za proizvodnju čipova, baterija, oružanih sistema i zelene energije.

Gledano iz perspektive lanca snabdevanja, Kina zatvara slavinu na ulaznoj strani – u segmentima sirovina i materijala, dok Amerika zatvara pristup na izlaznoj strani, u pogledu znanja, patenata i napredne tehnologije. Drugim rečima, Kina kontroliše početne tačke proizvodnje, dok Amerika pokušava da zaštiti završne faze razvoja i implementacije složenih tehnologija. Ova razlika u pristupu ili bolje rečeno komparativnim prednostima, predodređuje strategije koje ove dve supersile praktikuju u međusobnoj borbi za svetski primat.