Neko ko sebe doživljava predsednikom ove zemlje, iako nenadležan, ali i nestručan (pravnik), poslovično najavljuje mere ekonomske politike koje bi trebalo da povećaju standard života, posebno najranjivijih slojeva društva. Uz to je išlo i nekakvo priznanje da od kada su oni na vlasti, izvršitelji nepravedno izbacuju porodice iz njihovih stanova, da je inflacija previsoka i da nas trgovci već godinama pljačkaju. Što se ranije nije ušlo u borbu protiv ovih tržišnih devijacija ostalo je nedorečeno.
Elem, predložene ekonomske mere su mishmash svega i svačega, od zabrana izvršiteljima i ograničavanja kamatnih stopa na potrošačke i stambene kredite, do ograničenja trgovačkih marži na 20 odsto za 3.000 proizvoda.
U samom performansu nenadležne predmetne institucije došlo je do izvesnog, mada otužnog napretka – od uživanja u parizeru, jeftinog deterdženta za pranje suđa i dva jajeta do korpi prepunih svakojakih potrepština. Ipak, umesto najave kretanja ka uređenom tržištu koje podstiče konkurenciju uz adekvatne regulatorne mehanizme, naslušali smo se populističkih fraza koje otvaraju prostor za povoj sivog tržišta i dalju koncentraciju tržišta.
A protiv monopola ili oligopolističkog dogovaranja velikih maloprodavaca bi trebalo da se borimo jer, po rečima nenadležne predmetne institucije, tu leži uzrok previsokih maloprodajnih cena za građane. I stvarno, kada se pogledaju podaci, jasno je da je maloprodajno tržište u Srbiji oligopolizovano i da je od 2016. godine, u većini slučajeva, došlo do drastičnog rasta u trgovačkim maržama (tabela 1). U 2024. godini, tržišni udeo prva tri lanca maloprodaje, Delhaize, Mercator i Univerexport, iznosi 55 odsto, prosečna trgovačka marža im je 39 odsto i ona je od 2016. godine u proseku porasla za 20 procentnih poena.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
