Predsednik ili Centralna banka.
Ko vodi monetarnu politiku zemlje? Ko brine i odlučuje o borbi protiv inflacije i referentnoj kamatnoj stopi?
To pitanje ozbiljno brine industrijalce, male i srednje preduzetnike, velike poljoprivredne proizvođače, bankare i investitore u – Brazilu. Naročito posle informacije da je majska inflacija od 3,93 odsto (u odnosu na maj prošle godine) nadmašila ciljanu inflaciju od 3,88 odsto. Centralna banka je odmah reagovala i odlučila da svoju (referentnu) kamatnu stopu zadrži na 10,5 odsto, na čemu su inače insistirali poslovni krugovi. Prethodno je Centralna banka svoju kamatu bila već smanjila za 3,25 odsto, ali je zbog rasta inflacije bila primorana da pauzira dalje snižavanje. Najnovija odluka Centralne banke od 19. juna signalizirala je da će troškovi zaduživanja biti stabilni i da će kamatna stopa ostati restriktivna dugo vremena kako bi se ojačala borba protiv rastuće inflacije.
Samo devet dana posle odluke o zadržavaju referentne kamatne stope, predsednik Brazila Inasio Lula da Silva doneo je dekret kojim je faktički Centralnu banku stavio pod svoj nadzor. Tim dekretom da Silva traži od guvernera Roberta Kamposa Neta da podnese zvaničan izveštaj zašto je inflacija u šest uzastopnih meseci bila izvan zacrtanog opsega. A opseg određuje Nacionalni monetarni savet u kome sede ministar finansija, ministar planiranja (predsednikovi ljudi) i guverner Centralne banke. Investitori smatraju da je sukob predsedničke i monetarne vlasti Brazila “razarajući preokret” koji urušava poverenje tržišta. Na to se nadovezao i sukob predsednika države sa zakonodavnom vlašću (Kongres) upravo oko mera ekonomske politike i podsticanja privrednog rasta.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
