Treći deo feljtona baziranog na knjizi Pavla Petrovića Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023: Ekonometrijska analiza (SANU, 2024).
U ovom feljtonu akademik Pavle Petrović ispituje različite krizne epizode domaće ekonomije od inflacija osamdesetih (koje su prethodile hiperinflacijama), pa sve do danas
***
Početkom 1990-ih ekonomska kriza u Srbiji (i Crnoj Gori, tj. SR Jugoslaviji) izazvana je političkim odgovorom elite na raspad Jugoslavije, koja je uvela Srbiju u regionalne ratove nakon čega su joj uvedene međunarodne sankcije UN. Posledica prethodnog su ogromni, negativni ekonomski šokovi: Srbija je u periodu od nekoliko meseci izgubila, najvećim delom, svoja tržišta – u prethodnoj Jugoslaviji, ogromna tržišta na Zapadu, ali i u bivšem SSSR-u koji se takođe dezintegrisao. Dodatno, zaustavljen je priliv stranih kredita i investicija, što je sve zajedno izazvalo veliki pad proizvodnje. Kao i u 1980-im, iako su sa promenama u CIE ideološka ograničenja i kod nas značajno oslabljena, politička elita ponovo na krizu ne odgovara neophodnom transformacijom privrednog sistema, već problem gura u budućnost.
Država, naime, da bi sprečila zatvaranje preduzeća i rast nezaposlenosti, reaguje (uglavnom prikrivenim) subvencijama dominantnoj državnoj („društvenoj”) privredi, što dovodi do rasta državnih rashoda.
S druge strane, pad proizvodnje dovodi do pada poreskih prihoda, što sa iznetim rastom državnih troškova otvara veliki budšetski deficit. Uz sve to, naglo rastu i izdaci države za rat u regionu, neposredno ali i za značajna davanja srpski naseljenim oblastima van Srbije, što dodatno, značajno povećava fiskalni deficit. Tako ovaj deficit raste sa ogromnih 10,8% BDP-a u 1991. na enormnih 22,6% u 1993.
Reakcija države na ogroman fiskalni deficit bila je „štampanje para” da se on pokrije, što je rezultiralo 1992-1993. u jednu od najekstremnijih hiperinflacija u ekonomskoj istoriji. Nije bilo ni primisli da se reformama hibridni ekonomski sistem usmeri ka onom sa privatnim vlasništvom, i povezano s tim fiskalnom reformom, te da se tako ublaži pad proizvodnje a budšetski deficit zadrži u podnošljivim granicama. Odsustvo reforme je pre bio rezultat ideološkog opredeljenja tadašnje političke elite i ekonomista koji su je savetovali, nego strah od velikih promena koje su na kratak rok bolne.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
