Glasine o smrti dolara bile su preuveličane

Feljton profesora Ognjena Radonjića o „dedolarizaciji“ čitajte na Velikim pričama – prvi i drugi nastavak

***

Procesi i inicijative preduzete od velikog broja zemalja u poslednjih petnaestak godina, na prvom mestu Kine i Rusije, u cilju smanjenja upotrebe dolara i širenja prostora za korišćenje drugih valuta, pre svega kineskog juana (Mogu li juan i rublja da zamene dolar), u centar pažnje postavljaju pitanje da li je došao ili je blizu kraj globalne dominacije američkog dolara.

Često se kao argument u prilog tezi kraja koji se primiče koristi postepeno gubljenje moći američke ekonomije, posebno u odnosu na Kinu. Tako je, u poslednjih nešto više od dve decenije, američki udeo u svetskom BDP-u pao sa 30,2% 2000. na  25% 2022. i u svetskom izvozu sa 13,6% na 9,6%. Sa druge strane, u istom periodu je došlo do dinamičnog uspona Kine, danas druge svetske ekonomije – kineski udeo u svetskom BDP-u porastao je sa 3,6%  na 17,7%  i u svetskom izvozu sa 2,4% na 11,8% (Grafikon 1).

Izvor: World Development Indicators; proračun autora

Da bismo razjasnili ovo pitanje, neophodno je napraviti razliku između svetskog novca (rezervna svetska valuta) kao međunarodnog sredstva razmene (medium of exchange), međunarodnog sredstva plaćanja (means of payment) i međunarodnog sredstva za čuvanje bogatstva (store of value).

Trgovinske transakcije između dve zemlje se mogu izvršiti u domaćoj valuti kao sredstvu razmene, to jest ne moraju se izvršiti u valuti koja se koristi kao rezervna svetska valuta. Podaci govore da je danas američki dolar dominantno međunarodno sredstvo razmene – 84,3% svetske trgovine je fakturisano u dolarima i ovaj udeo je relativno nepromenjen u poslednjih više od dve decenije – u periodu 1999–2019, 96% trgovine u Severnoj i Južnoj Americi fakturisano je u dolarima, 74% u Azijsko-pacifičkom regionu i 79% u ostatku sveta sa jedinim izuzetkom Evrope u kojoj je učešće evra u trgovinskom fakturisanju 66%.