Sjedinjene Američke Države – Kina, SAD – Kanada, SAD/EU – Rusija, SAD – EU, pa onda EU – SAD, a uskoro i EU – Kina. Ekonomski ratovi bukte širom sveta. Od pre neki dan Brisel i Peking gledaju se preko protekcionističkog nišana. A posle najave Donalda Trampa da će za 25 odsto podići carine na uvoz evropskih automobila i kamiona i Brisel i Vašington podešavaju nišane.
Da li se Evropska unija najzad odlučila da pokaže zube i sebe pozicionira kao globalnog industrijskog i trgovačkog partnera? Da li su na pomolu novi (uz stare proširene) trgovinski ratovi koji bi dokrajčili već napukle lance snabdevanja, slobodnu trgovinu i globalizaciju i proširili trend fragmentacije svetske ekonomije?
Okidač za najnoviji evropsko-kineski obračun bila je martovska odluka Evropske komisije da baci rukavicu Kini s ugraviranom skraćenicom IAA iza koje se krije Akt (zakon) o industrijskom ubrzanju, od milja odmah nazvan Zakon „Made in Europe“. Zakon je pušten u proceduru i o njemu bi u narednih dva do tri meseca trebali da se izjasne Evropsko veće i Evropski parlament. Da li će u međuvremenu biti pregovora, da li će Akt doživeti izmene i preformulacije – od toga će zavisiti reakcija Kine i opseg mogućeg ekonomskog rata.
Koliki je to u startu bio veliki briselski „prst u oko“ Pekingu odmah se videlo po zvaničnoj reakciji Kine koja je krajem aprila uputila Evropskoj uniji najdirektniju trgovinsku pretnju kakva nije viđena poslednjih decenija. Kinesko Ministarstvo trgovine nije biralo reči nazivajući IAA institucionalnom diskriminacijom koja nameće brojne restriktivne zahteve na strana ulaganja u četiri ključna strateška sektora (baterije, električna vozila, fotonaponski sistemi i kritične sirovine) i narušava načela Svetske trgovinske organizacije, a Kineska privredna komora pri EU zakon je označila kao zaokret ka protekcionizmu.
Ministarstvo trgovine zatražilo je od EU da iz predloga zakona ukloni diskriminatorne odredbe usmerene na strane investitore i zlosutno upozorilo da „Kina ima obilne političke alate i odlučnost da odgovori na svaku dalju eskalaciju kako bi čvrsto zaštitila svoja legitimna prava i interese“. Zanimljiv je u ovom slučaju retorički manevar Kine, koja godinama praktikuje, i zbog toga je kritikovana, selektivne protekcionističke mere kojima štiti svoje tržište a sada se, kad su te mere primenjene u Evropskoj uniji, pojavljuje kao zaštitnik multilateralnih pravila koji promovišu slobodnu trgovinu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
