Nije to bio običan pad. Bio je to pad s odloženom mogućom implozijom.
Po uzrocima, koji su do njega doveli, i posledicama, koje bi mogao da izazove, taj pad nagoveštava urušavanje jedne od ikoničnih tradicionalnih vrednosti posleratne evropske civilizacije. Države blagostanja.
U manje od dve decembarske nedelje 2024. godine pale su vlade Francuske (4. 12.) i Nemačke (16. 12.). Uzroci pada su identični – odsustvo privrednog rasta i fiskalne nevolje, što je eufemizam za nestašicu budžetskog novca kojim se finansiraju velikodušna socijalna davanja.
Pad vlada uz veliki prasak praćen ekonomskom krizom (odsustvo rasta, česte i dugotrajne recesije, budžetski deficiti, sve veći državni dugovi, visoka inflacija, pad životnog standarda) potvrđuje nesposobnost države blagostanja da ispuni očekivanja i zadovolji potrebe građana i nagoveštava, posle višedecenijske socijaldemokratske bajke, iscrpljenost modela i njegov raspad. Inače, država blagostanja poznata je kao politički sistem u kome vlada igra ključnu ulogu u zaštiti i unapređivanju ekonomskog i socijalnog blagostanja građana. Promotor takve države bila je evropska socijaldemokratija kojoj je kejnzijanska ekonomija državnog intervencionizma služila za zadovoljenje socijalne pravde.
Iako se decenijama očekivalo da će evropska država blagostanja pacifikovati tržište i ispraviti posledice nevidljive ruke u potrazi za pravednijim socijalnim ishodima i postati “država dadilja” sa sistemom “pravedne” preraspodele dohotka, ispostavilo se da je zamišljena socijalna jednakost bila mnogo više uzrok ekonomskog kraha nego dokaz sposobnosti (otpornosti) sistema.
Da li je pad vlada dve najznačajnije evropske ekonomije puka slučajnost ili neumitni determinizam koji određuje budućnost evropskog modela države blagostanja?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
