Evrozona, kao jedinstveno monetarno područje koje okuplja 20 članica Evropske unije koje koriste evro kao zvaničnu valutu, već godinama se suočava sa raznim izazovima. Iako su mnoge krize, poput one iz 2008. godine ili dužničke krize Grčke, Portugala, Španije, Italije i Irske iz 2009. godine prošle, nove okolnosti su ponovo otvorile isto pitanje: da li evrozoni preti nova recesija? Odgovor nije jednostavan, ali brojni ekonomski pokazatelji i geopolitička dešavanja ukazuju na potencijalne rizike.
Osnovni pokazatelj recesije je negativan privredni rast. U 2023. godini, bruto domaći proizvod (BDP) evrozone porastao je za svega 0,8 odsto. Iako je tehnički gledano izbegnuta recesija (dva uzastopna kvartala negativnog rasta), u četvrtom kvartalu 2023. godine rast je bio nula procenata što je siguran indikator stagnantnog privrednog rasta.
U 2024. godini situacija se nije značajno poboljšala – realni rast je iznosio između 0,8 i 0,9 odsto. Inflacija jeste počela da popušta, ali visoke kamatne stope i nisko poverenje potrošača negativno su uticali na ekonomske aktivnosti. Nije teško zaključiti da se u pozadini ove stagnacije nalazi negativan privredni rast najveće evropske ekonomije – Nemačke. Tokom 2023. godine, Nemačka je zabeležila pad BDP-a od -0,3 odsto i u 2024. godini dodatni pad od -0,1 do -0,2 odsto
Za 2025. godinu, Evropska komisija je korigovala prethodne optimističnije procene i sada predviđa rast BDP-a evrozone od samo 0,9 odsto koji nije dovoljan da povrati izgubljeni ekonomski zamah, niti da generiše nova radna mesta u značajnijem obimu. U pozadini ovako bledog privrednog rasta evrozone je, opet, stagnacija nemačke ekonomije – za 2025. godinu predviđa se izostanak privrednog rasta (nula odsto) do maksimalnih 0,3 odsto. U 2026. godini, očekivanja su nešto optimističnija – prognozirani rast za evrozonu iznosi od 1,3 do 1,4 odsto uz više nego skroman oporavak nemačke privrede u rasponu od 1,1 do 1,3 odsto.
Industrijska proizvodnja, koja predstavlja jedan od osnovnih stubova rasta u evrozoni, beleži znatan pad. Prema Moody’s analitičarima, u 2023. godini je industrijska proizvodnja u evrozoni pala za oko -1,7 odsto i tokom 2024. godine je dodatno opala za -3 odsto. U Nemačkoj je ovaj pad bio posebno izražen – u 2023. godini, realna proizvodnja u prerađivačkoj industriji pala je za oko -1,2 odsto i u 2024. godini je dodatno opala za -4,4 odsto.
Usporavanje rasta u evrozoni posledica je kombinacije više faktora. Jedan od ključnih uzroka jeste nasleđe pandemije COVID-19. Globalni lanci snabdevanja pretrpeli su ozbiljne poremećaje tokom 2020. i 2021. godine, a oporavak je bio sporiji nego što se očekivalo. Iako su mnoge privrede formalno izašle iz faze restriktivnih mera, dugoročne posledice, poput manjka sirovina, povećanih troškova logistike i usporenog protoka robe, i dalje opterećuju kompanije, posebno u industrijskom sektoru. Proizvodni kapaciteti u mnogim članicama evrozone nisu u potpunosti obnovljeni, što ograničava potencijalni rast BDP-a. Takođe, visoke kamatne stope koje je odredila Evropska centralna banka (ECB) kako bi obuzdala inflaciju, otežavaju pristup kreditima kako građanima, tako i preduzećima, što negativno utiče na potrošnju i investicije, pa samim tim i ekonomsku aktivnost.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
