Svi nastavci feljtona kao i prateći tekstovi, video zapisi i podkasti biće dostupni na ovom linku.
***
“Pre Bijelog dugmeta svi bendovi u Jugoslaviji su imali dugačke kose, ali niko od njih nije ličio na Led cepelin”, kaže mi Nele Karajlić za ovaj feljton o Bijelom dugmetu. Odmah doda i: “Imali su ono što se danas zove vizual.” Rekao je da je Bijelo dugme bilo koncept, baš zato što tih sedamdesetih Sarajevo nije imalo konceptualnu umetnost kao npr. Beograd i Zagreb. O tome ćete čitati u sledećim brojevima. Isto će reći u ovom nastavku i Uroš Đurić, a on zna da definiše i koncepte i umetnost.
Sve ovo mi pada na pamet dok sedim u burgernici u Meatpacking Districtu u Kopenhagenu koji je neka vrsta danske Cetinjske ulice, ili bivše Savamale. Novi burgeri i stare zvezde na zidovima – Led cepelin sa koncerta. Okrenem se i kažem joj: “Bijelo dugme je imalo i gong kao Cepelini.” I to nije kopiranje, jer je baš ono što je rekao Nele Karajlić, “uvozno, a naše”. Od samog “vizuala” Bijelo dugme je donelo promenu.
Bojan Hadžihalilović bio je jedan od osnivača Design Studio TRIO Sarajevo. Nakon rata, grupa Trio je osnovala Agenciju Fabrika – Sarajevo, koja se bavi dizajnom, računarskim grafikama, TV animacijom, proizvodnjom TV spotova i marketinškim komunikacijama. Radovi grupe Trio i Agencije Fabrika objavljeni su u poznatim svetskim časopisima kao što su Newsweek, The Face… Predaje vizuelnu komunikaciju i rukovodilac je Odsjeka za grafički dizajn na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu. Bojan je radio one sjajne filmove koji su pratili turneju Bijelog dugmeta iz 2005. Radio je i omote ovog benda. Pitam ga šta je promenilo Bijelo dugme u Sarajevu, Jugoslaviji, u njegovoj generaciji i “okolnim” generacijama?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
