Istorija je tu ne samo da bi se pamtila, učilo iz nje, već i revidirala, i ispravljala po potrebi ili pravdi. Na ovom geografskom prostoru postoji već dobra praksa toga i uvek izaziva polemike, bilo da se radi o prekopčavanju istorijskih događaja za potrebe školskih udžbenika ili dnevne politike.
Jugoslovenska muzička prošlost je uglavnom neupitna i na njoj se nije puno išlo unazad i korigovalo, a i nije bilo baš puno toga za rehabilitovanje. Oni koji su namigivali “narodnim neprijateljima” različito su prošli. Na led su stavljani i vraćani oni koju su pevali “u Čikagu mojim” – kao Cune ili braća Bajić. Vice Vukov zbog maspoka je ostao “zaleđen”, i to je to. Čak su i Pankrti dobili nagradu Socijalističke omladine.
Ali jedan album je pretrpeo intervencije – “Bitanga i princeza” Bijelog dugmeta. Te 1979. promenjen je omot na kojem je ženska noga udarala muškarca u muškost. Promenjen je i stih u “Sve će to, mila moja, prekriti snjegovi, ruzmarin i šaš” pa je “I Hrist je bio kopile i jad” postalo “I on je bio kopile i jad”. Socijalizam ali poštovala su se verska osećanja.
Nedavno je Croatia Records krenula u “revidiranje” istorije i objavila remasterizovani album “Bitanga i princeza” sa originalnim omotom koji je uradio svetski poznati dizajner Dragan S. Stefanović, inače kreator već antologijskih ploča kao i vizuelnog identiteta Bijelog dugmeta.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
