Kako je moj otac umro od rata
Ni četiri paklice kumanovske žute "drave", najgore makedonske krdže dnevno, nisu, ubeđen sam, doprinele da tako rano ode
Međunarodni sajam Šešeljevih knjiga
Do sada se na vest o relokaciji Beogradskog sajma nije bunio nijedan učesnik ili posetilac Sajma nameštaja, Sajma automobila ili Sajma lovačke i ribolovačke opreme....
Lijepa naša Prijovićko
Ovi Hrvati su nekad bili kul tipovi, šta im se sad desilo? – reče moj prijatelj na vest da srpska turbofolkerka rasprodaje zagrebačke Arene
Patri(j)otske avanture Milana Radoičića, kineske kopije Miloša Obilića
Srbija je jedan dan žalila za njima, da bi dok ovo pišem, moj Tomiću, srpska policija uhapsila tog Radoičića, ne zato što država Srbija ne misli da je on srpski Obilić, već su državi Srbiji iz sveta zavrnuli takozvana jaja
Sergej parada od Splita do Beograda
Sad bih te ovde ja pitao "A koji je Sergeju?", da nisi mojoj koleginici baš tim povodom neki dan lepo rekao: "Sergej sada nije žrtva, on je naprosto budala", što, pretpostavljam, i dalje misliš
Mi imamo Svetog Savu a vi Svetog Duju
Zaokružili su jednog navijača koji uopšte ne liči na današnjeg Vučića i napisali da je to Vučić. Potom sam ja uočio jednog navijača koji uopšte ne liči na današnjeg mene, i setio se da sam to u stvari ja
Koji će ti moj granica koju možeš da pređeš sa ženinim pasošem?
Te granice su i napravljene samo da bi patriotski rodoljubivo-domoljubni bašibozuk proklinjao dan kada su se setili da bi bolje bilo da put od Beograda do Zagreba u špicu avgusta traje šest i po sati
Kako sam zamrzeo vremensku prognozu
Dugo sam uživao u izveštajima koji su obično počinjali daleko, iznad Otrantskog moreuza, na onoj fino dizajniraoj šarenoj mapi, sve dok izveštaji o vremenu nisu postali kao pozivi generalštaba na sveopštu mobilizaciju
Letovanje u Hrvatskoj i drugi smrtni grehovi
Ako vam već niko nije izbušio gume na kolima na letovanju u Hrvatskoj samo zato što ste Srbin, za to će se već pobrinuti neki dobrovoljac po povratku kući samo zato što ste Srbin koji letuje u Hrvatskoj
Gde god nađeš zgodno mesto, ti crkvu posadi
Iskrene vernike nikada nećeš sresti kako se krste u tramvaju dok prolaze pored crkve, nego samo ove novokomponovane, koji su izrasli iz komunističkih familija čiji su dedovi voleli druga Tita ko Boga
Menjam Kosovo za Rovinj
Ti naši ratovi su bili toliko glupi & besmisleni, da ako je bilo šta dobro izašlo iz njih, to je da sam ovih dana slučajno primetio da se neki toga i stide
“Vučić ima kolekciju arhivskih vina, a ja kolekciju arhivskih protesta”
Moj ključni problem, mada znam takvih beznadežnih likova bar još milion, jeste što sam u poslednjih 30 godina, što kao reporter raznoraznih osvedočenih izdajničkih medija, što kao osvešćeni građanin Republike Srbije, učestvovao isključivo na onim protestima gde se nisu dobijali sendviči, jogurt, bonžita i džeparac,
Muzikoterapija u zemlji Baje Malog Knindže
Mik Džeger gastarbajterskih žurki u restoranu „Velika Srbija“ na periferiji Oberstdorfa, predgrupa Vučića i Šešelja na radikalskim mitinzima, mic po mic je stigao do centra Beograda
Sve srećne škole liče jedna na drugu, dok je svaka nesrećna škola nesrećna na svoj način
Mislim da su se ljudi tada i mrzeli zbog sasvim simpatičnih stvari. Recimo, ovo, moj Tomiću, nisi sigurno čuo, škola "Vladislav Ribnikar" nastala je tako što je ministarstvo prosvete pre 50 godina spojilo dve susedne škole na Vračaru – jedna se zvala "Aleksa Šantić", a druga "Slobodan Princip Seljo". Bila su to vremena boljih ideja, boljih igrica, čak i boljih međuškolskih ratova
Kako je Vučić u Savamali oživeo i noćno kupanje i noćno rušenje
Bager ne može da se vozi retroaktivno, pa je predsedniku žao što ne može sam sebe da prijavi za rušenje u Savamali
Bulevar žrtava naših žena
Nije fraza, dragi Tomiću – meni je kao deklarisanom i autovanom muškarcu sve više na umu da bi ove naše državice bile bolje kada bismo rešavanje problema na jedno dve godine prepustili ženama
“Dragi Ante, šta je muškarac bez lamborginija…”
"Ne znam jesi li video to, neki klipan, sin Vučićevog kuma, juri kolima 200 na sat po centru Beograda i proziva policiju da mu ne smeju ništa"
Draža Petrović piše Anti Tomiću: “Da ti ispričam o svom…”
Imam ja i svojih problema, Tomiću, većih nego da sažaljevam kupce stanova od pet do deset hiljada po kvadratu, koji su se pobunili u ovoj zemlji gde nema stvari koja je normalna, tek kad im je cementno mleko procurilo na kola. I to troja kola. Ili je to bio kalcijum-karbonat?
