Posle 35 godina tvrdog geopolitičkog antikomunizma pape Jovana Pavla II i evrocentrizma i racionalizma pape Benedikta XVI, stavovi, pozicije i orijentacija pape Franje podjednako su zatekli one koji su decenijama u Rimokatoličkoj crkvi videli velikog saveznika (SAD i NATO) i smrtnog neprijatelja (SSSR i zatim Rusija).
Moglo bi se reći da je do 24. februara 2022. godine Bergoljova “Ostpolitik” funkcionisala besprekorno, gotovo kao nemačka. Budući da dolazi iz reda jezuita koji imaju duboke istorijske veze sa Rusijom – carica Katarina Velika pružila je utočište jezuitima u drugoj polovini 18. veka kada je jezuitski red pao u nemilost pape Klementa XIV i proteran je iz Evrope – Bergoljo je napravio velike, gotovo nezamislive rezultate za njegove prethodnike u odnosima sa Moskvom. Naravno, činjenica da je Argentinac, odnosno da nije Evropljanin, olakšala mu je ekumensku misiju prema ruskoj i drugim pravoslavnim crkvama.
U poslednjih deset godina Vatikan se udaljio od Vašingtona i velikih katoličkih prestonica a približio se Moskvi. Papa Bergoljo je pre početka ruske invazije na Ukrajinu čak tri puta primio ruskog predsednika Vladimira Putina u Vatikanu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
