“Izlazimo napolje oko pet sati posle užasno naporne noći. Tih su se dana radili ozbiljni poslovi, ali nije bilo vremena za predah. Najčešće smo spavali u Makišu, ponekad bismo otišli na piće. Tog jutra smo Roćko i ja odlučili da pojedemo burek u nekoj pekari. To je neki osećaj sreće koji u tom momentu i nismo jasno mogli da artikulišemo. Mislili smo – zadatak ko zadatak. Ali je bilo više od toga, Zvezdan je sve priznao. Prethodne noći je oko 11 rekao da bi voleo da ’dođu oni momci’. Roćko i ja smo proveli kod njega više od pet sati. Na odlasku obećao je da će čitavo priznanje ponoviti pred tužiocima, samo da ga pustimo da malo odmori. Jeli smo burek, ćutali i mogli smo da odahnemo.”

U Beogradu je svitao peti april 2003. godine.

Tako 21 godinu kasnije, inspektor Mile Novaković govori o jednom od centralnih događaja akcije „Sablja”, koju je uz još nekolicinu kolega vodio od početka do kraja. I posle kraja, kada je vanredno stanje ukinuto, ali time priča nije bila zaokružena. Policijska akcija „Sablja” ponovo je dospela u žižu javnosti emitovanjem serije „Sablja”, kojom je ekranizovano sve ono što se u političkim, policijskim i kriminalnim strukturama dešavalo u rano proleće 2003. godine. Serija je izazvala kontroverzu, između ostalog i zato što je posle prve najave emitovanja “skinuta s programa”, a kontroverzama – i iz njih razvijenim teorijama zavere – obeležen je period nakon ubistva prvog demokratski izabranog premijera Zorana Đinđića.