Pušenje je najznačajniji pojedinačni uzrok prevremene smrtnosti u svetu. U razvijenim i delimično razvijenim zemljama ono je označeno kao vodeći uzrok sprečivog umiranja. Neko je cinično definisao život kao bolest stvari, naime kao privremeno stanje, jer se prahu vraća sve što je iz njega poteklo; ipak, od predupredivih okolnosti – naših uslova života, navika i ponašanja – umnogome zavisi da li će ta „anomalija“ potrajati jednu, 10 ili 100 godina. Osim izolovanih plemenskih i sličnih zajednica na niskom stepenu razvitka, prepreku dugovečnosti ljudi najpre predstavlja duvan, pa tek potom gojaznost i ostali činioci.
Američko plućno udruženje precizira da cigarete (a slično važi za cigare, nargile i sl.) sadrže oko 600 sastojaka. Kada duvan sagoreva, stvara se preko 7000 supstanci, od kojih su mnoge toksične. Za bar 69 među njima zna se da izazivaju rak.
Prema kombinovanim podacima SZO iz 2023. godine (odnose se na period do kraja 2020) i sajta „Naš svet u podacima“ (do kraja 2021) statistika o pušenju u svetu može da se sumira na sledeći način:
Odgovorno je za 100 miliona prevremenih smrti za prve dve decenije ovog veka.
Ubija do polovine korisnika koji ga se ne odreknu.
Odnosi godišnje devet miliona (prevremeno skraćenih i ostalih) života, među kojima je 1,3 miliona nepušača, osuđenih na pasivno pušenje i 56.000 žvakača duvana.
Od osoba koje prevremeno umru zbog pušenja, 71 odsto su muškarci.
Od 1,3 milijarde pušača u svetu, oko 80 odsto ih živi u zemljama sa niskim ili osrednjim dohotkom.
U 2020. godini 22,3 odsto svetske populacije koristilo je duvan: 36,7 odsto muškaraca i 7,8 odsto žena.
Procenjuje se da će tokom 21. veka jedna milijarda ljudi umreti zbog duvana.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
