Kupujemo staro gvožđe. Stare motore, stare veš-mašine. Sve staro i otpadno gvožđe kupujemo.
Ima ljudi koji ne idu baš kao ti što obično budu prva asocijacija na red iznad, ali za koje reč „kupujem“ skoro uvek podrazumeva akciju – uzmi, šta te košta. Još ako je na sniženju, pa to je, realno, ušteda! Ima i onih koji bi sve da bace. Moguće da su savršen spoj. Što god jedni bace, drugi kupe i slava balansu. Međutim, šta ako je kupovina stvari opsesija, a gomilanje hobi, prozvan kolekcionarstvom?
„Sačuvaj, zatrebaće.“ Recimo i da je to nešto ikada ikome zatrebalo, koje su šanse da je bilo pronađeno? Mogu da prođu decenije nesvesti problema sa gomilanjem stvari pre nego što se uopšte i posumnja da je posredi ikakav problem. Krštena u „hording“, ova pojava jedna je od onih koje obično budu neosvešćene.
„Ljudi češće nisu nego što jesu svesni ovog problema. Svako od nas svoju realnost doživljava kao apsolutnu. Ti ljudi imaju utisak da to tako treba da bude. Čak i kad se jave na terapiju, ne jave se zbog toga, već zbog drugih problema, pa se to posle eventualno s vremenom otkrije. Nekada se i ne otkrije, neće oni to eksplicitno reći“, priča savetnica za lični razvoj Ana Rodić.
Reklo bi se da je priroda ove pojave takva da je nemoguće ne uvideti da nešto nije u redu. Jer posledice su vidljive i teže je žmuriti pred njima. Ono gde se gleda kroz prste jesu uzroci onoga što je pred nama (i oko nas).
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
