Godina je počela tužno. Umro je Franc Bekenbauer. Nemačkom fudbalu dao je više od bilo koga drugog i otelotvorio svoju zemlju na najbolji mogući način. Sa duhovitošću, harizmom, stručnošću, šarmom i optimizmom. Svet se klanja pred tom blistavom svetlošću, i ja se klanjam s njim.
Franc Bekenbauer je svojim sunarodnicima oduvek ulivao ogromno poverenje. Prvo kao igrač, zatim kao trener, i na kraju kao čovek koji stoji iza “Letnje bajke”. Oduvek je važilo ono: pustite Franca da se brine, i sve će biti u redu.
Kao igrač, nikada se nisam susreo sa Francom Bekenbauerom. Svoju poslednju utakmicu odigrao je malo pre mog rođenja. Međutim, uspeo sam da proniknem u poštovanje s kojim je moj otac govorio o njemu. I kada sam kasnije pogledao stare snimke iz šezdesetih i sedamdesetih, neke čak i crno-bele, jedna stvar odmah mi je zapala za oko: sve je bilo mnogo sporije nego danas. Igračima je trebalo dosta vremena da pozicioniraju loptu, a dodavali već nakon drugog ili trećeg dodira.
Svi osim jednog. Franc je loptu slao tačno tamo gde je želeo, a igrao je na način koji je postao uobičajen tek decenijama kasnije. Franc Bekenbauer bio je kao čovek iz budućnosti, samo je šutirao teške lopte, nosio staromodne kopačke i igrao na neravnim terenima prošlosti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
