„Besnilo“ je Pekićevo proročanstvo

Pekićev najkomercijalniji roman vratio se još jednom u orbitu. Šest godina nakon što su ga mnogi otkrili zbog pandemije koronavirusa, sada je „Besnilo“ visoko plasirano i na listi 100 najboljih romana Velikih priča. Stari čitaoci ga opet listaju, a novi otkrivaju to „proročansko“ štivo. Ovo je priča novinara Aleksandra Đuričića o tome kako je nastao roman. Tekst je objavljen prvi put u proleće 2020. u štampanom izdanju Nedeljnika. Danas je – Pekić je to – aktuelniji nego ikada…

Pekić je ovim romanom otvorio mnogobrojna pitanja, pa i onaj antagonistički stav čoveka prema prirodi. Radnja romana je smeštena na londonski aerodrom Hitrou pogođen epidemijom mutiranog virusa besnila, kao produkta neuspelog eksperimentisanja tokom procesa genetskog inženjeringa. Spletom nesrećnih okolnosti, dakle, pukom slučajnošću, zaraza je pogodila baš londonski aerodrom na kome su se, isto tako slučajno, našli likovi romana, i ne sluteći u kojoj meri su im životni putevi međusobno uslovljeni. U svoj roman pisac ubacuje razne medicinske izraze, latinske nazive i stručne pojmove u kojima čitalac može i da uživa i da se obrazuje. Kritičari tvrde da „Besnilo“ svojom neopterećujuće kompleksnom strukturom, zapravo pomera granice žanra, poštujući sve njegove premise.

„Besnilo“ je nastalo u poznoj Pekićevoj spisateljskoj fazi i važi za „najholivudskiji“ srpski roman. Napisano je po narudžbini Pekićevog američkog izdavača. O tome je svedočio Dušan Puvačić, njegov godinu dana mlađi kolega sa katedre za opštu književnost, koji mu je kasnije postao i prijatelj.

„Pekić je bio veliki ljubitelj naučne fantastike i knjiga o natprirodnom u kojima dominiraju elementi strave i užasa. Često mi je prepričavao romane Stivena Kinga. U razgovorima je pominjao da bi želeo da napiše jedan klasičan triler, koji ima potencijal bestselera, za koji bi mogli da se zainteresuju filmski producenti koji bi ga otkupili kao osnovu za film“, otkrio je Puvačić u knjizi „Drugi o Pekiću“.