Ne budi cinkaroš. Ne drukaj. Nemoj reći ono što vidiš, to ti je kao kad miriš posvađane pa se udruže i napadnu tebe. Ne zabadaj nos u tuđa posla i pusti. Međutim, ima i ona druga strana koja često nikako da se udruži sa svim vrlinama koje bi mnogi voleli da imaju, a to je pravdoljubivost. Ona te vodi u to da ipak budeš cinkaroš. I tu nastane čitava zbrka jer između pameti i pravde postane nejasno kada je cinkarenje – cinkarenje, a kada ipak nešto drugo?
Na Balkanu cinkarenje je urezano u identitet kao veliko kolektivno no-no. Nije kul biti cinkaroš, i sama reč već dovoljno neprivlačno zvuči da to bez naročitog promišljanja bude jasno. Uvreženo je mišljenje da cinkarenjem činiš nekome nažao. Samo, značenje varira od konteksta i toga kako doživljavamo sam čin cinkarenja. Ono što je najvažnije jeste motiv, jer to čini razliku kada pričamo o tome je li cinkarenje loše ili dobro.
“Kada se govori o cinkarenju, to ima moralnu dimenziju u kojoj to nije samo prenošenje informacija, nego prenošenje informacija na maliciozan način. Za mene je uvek asocijacija na cinkaroša bila osoba koja će zarad neke svoje koristi žrtvovati na neki način ili odnos sa nekom osobom ili tu osobu”, objašnjava za Velike priče nastavnik filozofije i psihoterapeut pod supervizijom Uroš Marković.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
