Da se ne zove Dejan Stanković, sinoć ne bi proveo besanu noć. Ne bi bio isključen jer ne bi sedeo na klupi Crvene zvezde. Pitanje je da li bi uopšte više bio fudbalski trener da se ne zove Dejan Stanković. Ali baš to ime i prezime mu je više oduzelo nego što mu je dalo u trenerskoj karijeri. Postao je njegov rob. Angažuju ga zato što se zove Dejan Stanković, a ne zato što je dobar trener.
Uostalom, on posle igračke karijere i nije imao ambicije da bude trener. Kratko je bio tim-menadžer Intera, kratko je bio savetnik predsednika UEFA Aleksandra Čeferina. Dobrih nekoliko godina se tražio. I to je sve OK jer se gomila sportista ne snađe odmah nakon završetka karijere.
Kao veliko ime, Dejan Stanković je imao kredit da luta nekoliko godina.
U trenerske vode je ušao kao asistent jednog od gorih italijanskih trenera Andree Stramaćonija u Udinezeu. I potpuno iznenada je, zato što se zove Dejan Stanković, dobio šansu da nešto gradi na stabilnim temeljima koje je ostavio Vladan Milojević. Nije uspeo ništa da nazida na to što je ostavio Milojević. Jednom, drugi put, treći put… Sinoć i četvrti. Dobio je kredite kakve nije niko u istoriji Zvezde i ispucao ih.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
