Ko je pustio migrante na Seutu

Dobro došli u CXLVI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.

Jedno od negativnih nasleđa koje je Angela Merkel ostavila današnjoj Nemačkoj i Evropskoj uniji jeste tretiranje imigracija kao humanitarnog i pitanja ljudskih prava i sloboda, a ne kao bezbednosnog i geopolitičkog.

EU i danas ima problem da prihvati činjenicu da su migracije postale geopolitički instrument država odakle polaze ili kroz koje prolaze talasi imigranata a da su na unutrašnjem planu glavni argument i oružje ekstremne desnice i neka vrsta pogonskog goriva za njihovo jačanje.

Odlazak Velike Britanije iz EU popločan je strahom od invazije imigranata, a na istoj anksioznosti se bazira popularnost Faražove Reform UK. Povratak Trampa u Belu kuću trasiran je Bajdenovom samoubilačkom imigracionom politikom. Angela Merkel je oživela umiruću Alternativu za Nemačku prijemom milion imigranata iz Azije 2015. godine.

Marin Le Pen je „normalizovala“ Nacionalno okupljanje zahvaljujući talasima ilegalnih emigranata. U Italiji su politički autsajderi poput Matea Salvinija i Đorđe Meloni stigli na vlast vodeći kampanje protiv prijema stranaca, a u Španiji se čitava politika lidera Voksa Abaskala bazira na retorici protiv imigranata.

Donald Tramp nema skrupule, to smo uostalom videli i na Mundijalu kada je zvao predsednika FIFA Đanija Infantina da urgira da reprezentativac SAD Balogun igra utakmicu protiv Belgije i pored toga što je dobio crveni karton na prethodnom meču sa BiH. Tako da svaka zavera, čak i ona najluđa, u Trampovom slučaju može da zvuči kao verodostojna.

Međutim, malo je verovatno da su kralj Muhamed VI i njegovi saradnici organizovali dolazak mladih Marokanaca u Seutu da bi učinili dvostruko zadovoljstvo Trampu: kaznili Sančeza zbog javnog oponiranja Trampu i dali medijsku municiju američkom predsedniku da povede antimigrantsku kampanju u Americi pred midterm izbore.

Rabat imao svoje dobre razloge, unutrašnje, spoljne a i geostrateške, a to što je verovatno uračunao da će istovremeno zaraditi i poene kod velikog saveznika i prijatelja u Beloj kući samo je kolateralna dobit. U svakom slučaju, kralj Muhamed VI je gotovo savršeno naučio lekciju od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana kako imigrantski talasi mogu da budu upotrebljeni za ucenjivanje EU.