Nedavno je Forbes Serbia prikazao rezultate velikog istraživanja obavljenog februara i marta ove godine u 20 evropskih zemalja uz učešće preko 20.000 ispitanika. Kao ključan zaključak, naši mediji su izdvojili podatak da se odrasli građani Srbije i Rumunije – kada se zainteresuju za zdravstvene teme, obično zbog narušenog zdravlja – više od svih ostalih oslanjaju na veštačku inteligenciju (u daljem tekstu VI, po analogiji sa engleskim akronimom: AI = artificial intelligence). Više od samog redosleda, javnost je iznenadila razlika od skoro 20 procentnih poena između ove dve zemlje i ostatka Evrope obuhvaćenog ispitivanjem: 74 odsto prema 55 odsto.
Interes za VI odnosi se na proveru simptoma, tumačenje laboratorijskih rezultata, razumevanje medicinske terminologije i orijentaciju pre obraćanja lekaru. U izveštaju se naglašava da nije reč o „tehnološkom entuzijazmu“, već o „strukturnom odgovoru na pritisak kojem je izložen zdravstveni sistem“. Pritom se misli na duge liste čekanja, nedostatak medicinskog osoblja i ograničen pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Jaz između rastućih potreba za zaštitom zdravlja i ograničenih kapaciteta odlikuje i ostale zemlje, ali ponašanje građana Srbije određuje visoka samosvest: 80 odsto ih kaže da se oseća spremno da samostalno brine o svom zdravlju. Otvoreno je pitanje da li je tako visok procenat rezultat precenjivanja sopstvenih mogućnosti – sveštenici bi to nazvali gordošću i ohološću, što je biblijski greh – ili nužnošću.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
