Ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu dodeljena je biohemičarki Katalin Kariko i imunologu Druu Vajsmanu za otkrića koja su omogućila razvoj iRNK, odnosno informacione RNK (engl. messenger RNA, mRNA) vakcine protiv COVID-19. Baš kao što je COVID-19 pandemija jedinstvena u poznatoj istoriji, tako je i rekordno uvođenje i masovna upotreba vakcine protiv istoimene bolesti nesumnjiva prekretnica u savremenoj medicini. Premda je sve pomenuto pokrenulo druge fenomene, pozitivne i negativne, na polju sociologije, psihologije, politike i slično, pandemija je stavljena pod kontrolu a sa više od 13 milijardi datih vakcina spaseno je desetine miliona života i sprečeno nesagledivo više slučajeva teškog obolevanja i posledica COVID-a. Prema jednom od matematičkih modela korišćenom u studiji objavljenoj u časopisu “Lancet Infectious Diseases” 2022. godine, izračunato je da je u periodu prve godine vakcinacije, između decembra 2020. i decembra 2021. godine, imunizacijom sačuvano blizu 20 miliona života u 185 zemalja sveta. Na taj način, samo u toj godini vakcinacije, broj smrtnih ishoda smanjen je za čak 63%.
I baš kao što je nepoverljivost pratila, i i dalje prati pandemiju i vakcinu, ona je bila saputnik i duž čitavog puta u razvoju iRNK platforme. Zato je pitanje da li Nobelova nagrada daje priznanje nauci ili i moć da se promeni svest nepoverljivih? Međutim koja je doza nepoverljivosti potrebna za oprez, dovoljna za preispitivanje činjenica, a opet tolika da ne izaziva destruktivni pristup individualnom izboru ili pak kolektivnom “slepilu” za nauku? Da li je više od deset milijardi primenjenih doza dovoljno za dokaz bezbednosti i efikasnosti? Ako nije, koji je broj dovoljan i da li ga uopšte ima? U večitoj potrebi za dokazima, da li smo spremni da prihvatimo dokaze onda kada ih dostignemo?
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
