Pred vama je još jedno izdanje Georeporta. U ovoj epizodi se bavimo Kinom i pokušavamo da pružimo odgovor da li se rađa nova Centralna imperija ili je Peking već prošao svoj zenit i krenuo silaznim putem.
Današnja Kina je kao hiljadu puta (ne)namerno pogrešno prepričana anegdota o susretu Henrija Kisindžera, savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika SAD Ričarda Niksona, i kineskog premijera Džou Enlaja po kojoj je Džou rekao da je još rano da se donosi sud o Francuskoj revoluciji: zrno istine, dvosmislenost i mit.
Šta čini jednu zemlju ekonomskom silom? Iznos BDP-a, prihod po glavi stanovnika, uslovi za vođenje biznisa, sigurnost ulaganja, ali i kapacitet privrede da bude inovativna i da transformiše naučna i istraživačka dostignuća u proizvode od kojih imaju koristi široke mase. Kina od svih pomenutih parametara ispunjava samo onaj koji se odnosi na BDP. Prihod po glavi stanovnika je na nivou slabije razvijenih evropskih zemalja, sa novim merama režima Si Đinpinga vođenje biznisa za zapadne kompanije je postalo, eufemistički rečeno, rizično, dok kineska privreda nije u stanju da proizvede ništa što bi bilo zaista novo, originalno i globalno upotrebljivo.
Nad kineskom privredom se sprema savršena oluja, stagnacija, praćena deflacijom, smanjivanjem potrošnje, krahom tržišta nekretnina (preko 90 miliona izgrađenih stanova je prazno i bez potencijalnih kupaca), starenjem populacije. Da bi se ona izbegla potrebne su efikasne i blagovremene reforme. Da li će ih Peking doneti i sprovesti ih? Verovatno ne, jer svi recepti za izlaz iz vrtloga krize su rezultat rada i iskustva zapadnih ekonomista i stručnjaka, a nova doktrina Si Đinpinga nalaže da sa Zapada ne dolazi ništa dobro i samim tim nije primenjivo na Kinu.
Nije tajna da u SAD postoje političke snage i stratezi koji toliko vole Kinu da im nije dovoljna jedna već bi voleli da vide nekoliko Kina. Ne samo klasične, zasnovane na etničkom principu (Tibet, Sinkjang, kineska Mongolija, Hongkong) već i na svetonazorskom, ruralna nacionalistička Kina protiv priobalne kosmopolitske. Na drugoj strani u Pekingu bi vrlo rado videli izolacionističke snage u Vašingtonu na vlasti jer bi to posledično značilo slabljenje savezništva evropskih država protiv Ruske Federacije i azijskih zemalja protiv Kine.
Kina je i dalje jedan od najvažnijih planetarnih ekonomskih motora i njegovo štucanje bi imalo tri negativne posledice: ekonomske, geopolitičke i u borbi protiv klimatskih promena. Ako kineska privreda počne da posrće, posledice su neizbežne za sve imajući u vidu da je međuzavisnost ekonomija i dalje velika i pored početka procesa nazvanih “derisking” i “decoupling”. Malo kome pada na pamet da preko noći prekine ekonomske i trgovinske odnose sa Kinom, ali je nepobitna činjenica da smo na početku procesa koji će značajno preoblikovati relacije Zapada i Kine.
Gledajte i slušajte podcast Georeport Željka Pantelića na svim striming platformama.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se