Kad pitaš ChatGPT šta da kupiš mami za rođendan, negde u Teksasu usijaju se grafičke kartice koje izračunavaju odgovor. Troše struju, proizvode toplotu, a zatim neki sistem mora i da ih rashladi. To što nam se čini da se događa u nekakvom apstraktnom oblaku zapravo ima adresu na Zemlji.
Te grafičke kartice nalaze se u data centrima širom sveta, koji postoje duže od interneta. U njima se čuvaju fotografije i bankarski podaci, renderuju filmovi i obavlja praktično sve što nazivamo digitalnim. Treniranje velikih AI modela i odgovaranje milionima korisnika zahteva toliko računarske snage da su data centri postali jedna od najvećih građevinskih i energetskih investicija današnjice.
U 2025. potrošili su oko 485 teravat-sati električne energije, približno 1,5% svetske potrošnje, dok Međunarodna agencija za energiju (IEA) očekuje da se do 2030. ta količina približi 950 teravat-sati. Globalno, taj udeo još ne zvuči dramatično, ali lokalno ume da dovede postojeću infrastrukturu do pucanja. Najdramatičniji primer je Irska, gde su data centri 2025. potrošili 23 odsto sve merene električne energije, dok su sva domaćinstva zajedno potrošila tek nešto više.
Data centri ne mogu lako da niknu usred ničega. Potrebna im je retka kombinacija snažnog priključka na mrežu, optičkih kablova i dovoljno zemljišta za širenje. Sama zgrada se gradi za jednu do tri godine, dok nova mrežna infrastruktura može da zahteva i do petnaest. Zato kompanije najradije biraju mesta na kojima ta infrastruktura već postoji, često na obodima velikih gradova i u blizini naselja.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
