Nedavno sam pisao kako je važno bez ushićenja, sa potrebnom dozom kritičnosti, prihvatati iskustva kineske tradicionalne medicine (Holističko lečenje na ’Dedinju’: Šta donosi kineska medicina u srpsku kardiologiju?). Tom prilikom sam se osvrnuo i na manipulaciju praktičara različitih oblika alternativne medicine koji se, uprkos međusobnim razlikama, slažu u jednom stavu: njihov koncept je, navodno, holistički, a pristup zastupnika zapadne naučne medicine – opet navodno – lišen je tog kvaliteta. Ostalo je da detaljno objasnim zašto je takvo viđenje potpuno suprotno savremenoj ne samo teoriji već i praksi. Potrebno je poći od osnovnih koncepata.
Pojam holizam (gr. holos = ceo, sveobuhvatan) skovao je pre tačno 100 godina južnoafrički filozof Jan Smuts u svojoj knjizi „Holizam i evolucija“. Pod tim pojmom podrazumevao je tendenciju prirode da u univerzumu stvara celine evolutivno naprednije od svojih delova. Danas se holizam definiše kao filozofski koncept prema kojem se sistemi i njihova svojstva moraju posmatrati kao celine, a ne samo kao prost zbir njihovih pojedinačnih delova. Dakle, delovi sistema ne mogu postojati i ne mogu biti shvaćeni nezavisno od celine kojoj pripadaju
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
