Najdžel Faraž je decenijama gradio imidž „čoveka iz naroda”, portparola marginalizovanih, tribuna koji govori onako kako stvari zaista stoje i koji, za razliku od drugih političara, nema ušteđevinu, vile, bogatstvo i s kojim se pije pivo u lokalnom pabu kao sa bilo kojim drugim komšijom ili prijateljem.
Faraž je privukao simpatije širokih masa među Englezima, a na poslednjim lokalnim izborima i među Velšanima, autoreklamirajući se kao čovek izvan uobičajenih šema i klišea. Čitava karijera jednog od arhitekata Bregzita bazirala se na komotnoj poziciji kritičara i političara jedne ideje: izlaska Velike Britanije iz EU, a sada borca protiv imigranata i imigracione politike Londona.
Udaljenost od vlasti, Dauning strita i Vestminstera – Faraž je uspeo tek iz sedmog pokušaja da postane poslanik u britanskom parlamentu – omogućavala je lideru Reform UK komotnu poziciju u kojoj nije morao da polaže račune nikome, a mogao je da „puca” po svima noseći i oklop „moralne superiornosti”.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
