Od studentskih dana u Pragu gde su osetili miris proleća – ali i njegov kraj – pa sve do osvrta na nove lidere i politike, Marković i Grlić oduvek su tragali za pravdom. Snimali su filmska remek-dela koja su ih dovela i na crne liste. Jedan je otišao zauvek u inostranstvo, a drugi se pita da li mu se danas daje signal da uradi isto što i kolega…
„To je bilo ludilo slobode koje je, sad vidimo, bilo osuđeno na propast. Zapada i Istoka. Nitko nije to volio. Nisu samo tenkovi ušli. I Zapad se pravio lud. To je zaista tri mjeseca bila neka sloboda koju mi nismo nikad i nećemo vjerojatno vidjeti. To su oni zvali socijalizam s ljudskim likom. I to je bilo nešto što Zapad nije volio, da usred Europe postoji neki dobar socijalizam“, kaže Rajko Grlić.
Legendarni reditelji govore i o događajima koje su decenijama pratile njihove živote i kultne filmove – od Praga, odlazaka, Amerike i ludila beogradske inflacije 1993. godine, preko skrivenih političkih pritisaka i crnih lista u Zagrebu i Beogradu, pa sve do bizarnih događaja u kojima uloge imaju najrazličitiji likovi, od Danila Kiša, Mire Furlan, Muhameda Alija, pa do holivudske zvezde Bo Derek.
„Ja sam nekako sentimentalno vezan za ovo tlo i za ovaj grad, ne tlo, ovaj grad sam. Moji su svi Beograđani i tako dalje i pomisao da odem da živim na drugo mesto mi se nije činila mogućom… Ja sam sve vreme mislio da li sam pogrešio, šta je trebalo, da nisam na brzinu to rešio da odbijem. I onda smo došli, noć je bila, novembar mesec, kombi od budimpeštanskog aerodroma do granice i onda sam ušao u jedan poplavljeni klozet i baš kad sam na pola bio, glas iz tame je bio gospođe koja je tu radila, kaže: Da platiš. I ja sam rekao: Dobro, dobro. Koliko? Ona je rekla: Dve milijarde…“
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
