„Da nazdravimo, pa…“: Kako je Milošević završio u Hagu

Hapšenje Slobodana Miloševića 2001. godine, višednevna operacija koja je sadržala sve elemente akcione filmske priče bio je jedan od onih događaja koji je određivao gde se „nova“ Srbija nalazi na liniji između južnoameričkih kartel-država i modernih evropskih ka kojima smo stremili.

Na Vidovdan te godine, pre ravno 25 godina, Milošević je izručen Haškom tribunalu. Bio je to kraj jedne priče i početak jedne nove…

Svemu je prethodila filmska priča – hapšenje Miloševića, što je pre par godina i skrojeno u seriju “Porodica” – svi elemnti su bili tu: talačka situacija, prevrtljivci u vojsci, tajnim službama i specijalnim jedinicama, puno oružja i pucnjava. A uz sve to i psihološka drama. Ali osim drame, postoji i drugi sloj ove priče – simbolički, kako se cela istorija Srbije s kraja 20. veka smestila u ta tri „uzbudljiva“ dana.

Uz pomoć neposrednih aktera događaja i njihovih zapisanih svedočenja, kao i autora pomenute serije, koji su isttraživali pozadinu tih događaja, rekonstruisali smo šta je tih dana, i u mesecima koji su vodili do izručenja Miloševića, uticalo da Srbija ne utone u građanski sukob; šta se dešavalo u danima pre hapšenja, zašto je Milošević u stvari uhapšen i kako je prelomljeno da završi u Hagu…

Kako su se Đinđić i Koštunica složili barem nakratko

Počelo je dosta naivno, barem za širu javnost – smenom obezbeđenja u vili „Mir“ na Dedinju – iako je svakome iole upućenom bilo jasno da tih dana ističe rok za hapšenje Miloševića, postavljen od Američkog kongresa o odobrenju godišnje pomoći SAD u vrednosti od 100 miliona dolara. Uslov za tu pomoć bila je „saradnja sa Haškim tribunalom“.

Ali Zapad se tih dana u stvari pitao koliko još uticaja ima Milošević: da li može da izvrši državni udar i da li će njegove pristalice u vladi i poslovnim krugovima moći da blokiraju reforme.

S druge strane, srpski politički vrh je bio podeljen oko toga da li bi bivšeg predsednika trebalo poslati u Hag ili mu suditi u Srbiji. Vilijam Montgomeri, tadašnji ambasador SAD u Beogradu i verovatno jedan od najuticajnijih diplomata na ovim prostorima svih vremena, pisao je da je Zoran Đinđić prihvatio Koštuničinu ideju da se Miloševiću sudi u Srbiji za zločine protiv srpskog naroda.

„Verovao je da će, zato što Srbi ne vole Hag i što mnogi ili većina ne bi odobrili Miloševićevo izručenje, razumeti i prihvatiti da mu se sudi u Srbiji. Smatrao je da će to pomoći Srbima da saznaju više o njegovim zločinima i donekle umiriti međunarodnu zajednicu“, napisao je Montgomeri u knjizi „Kad ovacije utihnu“.