Andrićev venac je jednom izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića – i pomalo je to apsurdno, ali na apsurd smo već navikli – gotovo preko noći od najčvršće obezbeđenog utvrđenja naprednjačke vlasti (i to bukvalno utvrđenog takozvanim „Ćacilendom“) postao njihov svojevrsni meki trbuh.
Ostavku je Vučić, po ustaljenom maniru, najavio za nekoliko meseci, a možda i ranije, a ustavna i zakonska matematika kažu da se u slučaju ostavke predsednički izbori održavaju u roku od 90 dana, pa je to prozor u kom bi mogli, eventualno, da se organizuju i parlamentarni izbori, u slučaju da budu spojeni. Što ne znači da ne postoji mogućnost da budu održani samo predsednički, što je jedna od teorija koje se mogu čuti u kuloarima u poslednje vreme, doduše ne sa previše čvrstom argumentacijom.
Tek, to bi svakako bila zanimljiva izborna egzibicija u svetlu atmosfere u kojoj je opšte mesto postalo da će od svih mogućih izbora naprednjaci najlakše doživeti poraz na predsedničkim na kojima Vučić nije kandidat.
Uz stotine i stotine knjiga koje, kako je Vučić rekao, već pakuje, iz kabineta predsednika će se njegovim odlaskom iz te zgrade iseliti i politička moć, a glavna politička tema ovog trenutka je sa pitanja ko će biti kandidat opozicije (čitaj: studentske liste) na predstojećim predsedničkim izborima, prebačena na drugu stranu – ko će biti kandidat vlasti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
