Platežni turisti, spremni da izdvoje dvadesetak hiljada evra za „krstarenje života“, krenuli su s juga Argentine, iz Ušuaje, reklamirane kao „kraj sveta“, 1. aprila 2026. na višenedeljno putovanje holandskim ekspedicijskim brodom MV Hondius. Plovili su iznad Antarktika i svraćali na ostrva u južnom Atlantiku. Uživali su prvih desetak dana. Nije ih uzbudila smrt jednog putnika (mislilo se da je 70-godišnjaka zadesila „prirodna smrt“), ali im je dalji razvoj događaja ugrozio dobro raspoloženje, a zatim ih je bacio u očajanje.
Opterećivala ih je hičkokovska atmosfera napetosti, s tim što ubica nije bio saputnik, već sablasan nevidljivi neprijatelj, kasnije će se ispostaviti hantavirus. Drama je dostigla vrhunac kada su se 4. maja 2026. pojavili obrisi Zelenortskih Ostrva (Cabo Verde). Moreplovci su već videli sebe na bezbednom rastojanju od uklete lađe, a onda su saznali da im nije dozvoljeno iskrcavanje, osim za evakuaciju obolelih i umrlih.
Lako je zamisliti da su se – zatočeni u opasnom okruženju – osećali kao junaci Agate Kristi iz „Ubistva u Orijent ekspresu“ ili „Smrti na Nilu“. Umesto Herkula Poaroa, o njima je brinula Svetska zdravstvena organizacija (SZO), ali im je to bila slaba uteha. Jedan od putnika je bio popularan bloger, pa je, u ime svih ostalih, slao dramatično-patetične poruke da im se pruži ruka spasa. Treba ga razumeti – krenuo je u uzbudljivu avanturu da se provede „za sve pare“, a pretila mu je opasnost da završi u brodskom hladnjaku.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
